Ovih dana je vreme malo svežije, ali uskoro nam se vraćaju tropske vrućine, a sa njima i večita dilema Beograđana – Ada ili Lido?

Ako ste odmah graknuli „Ada“, nemamo o čemu  dalje da pričamo. Ada Ciganlija je ekvivalent Strahinjića Bana.  Vrela kola, vrele ribe i sirotani koji su došli u nameri da nešto privedu, a vratiće se kući suvi (i bukvalno i figurativno), osim ukoliko ne istresu pozamašan novčanik.

Na Adu možeš da odeš samo ako izgledaš vrhunski jer tamo se ne ide da se kupa, več da se pokazuje zmijsko telo. Realno, ako si ušao u onu baruštinu i okupao se, ili si totalni ludak ili gajiš strast prema telesnim infekcijama.

S druge strane, tu je Lido, i manite se te priče da je Lido za Zemunce. Zemun je, sa sve Lidom, deo Beograda, i planiramo da tako i ostane.  Dalje, Lido, kao što je rekao drevni mudrac, ima svoju živinu i hijerarhiju, a uvek ćemo se radije družiti sa živinom koja zna za hijerarhiju i tradiciju od živine koja ne zna ni za šta drugo osim da pokaže zmijsko telo.

Dakle, pravi Beograđanin kaže: Ada je za pacere, Lido je za pravu živinu. A gde ćete vi kad ponovo otopli?