PITAJ PRAVE BEOGRAĐANE: Zašto najveće gradske face NE IZLAZE PETKOM U PROVOD?

Žurka
Jacek Becela via Foter.com / CC BY-SA

Ne dajte da vas zavara gužva! Večeras ćete u gradu teško naleteti na Beograđane!

 

Noćni život je jedna od stvari koje su proslavile Beograd širom Evrope, pa i sveta. Nije mala stvar biti poznat na svim meridijanima po ludim žurkama i provodu koji nekada traje i po više dana. Ipak, baš iz tih razloga Beograđani znaju da nemaju razloga da se bilo kome dokazuju.

Beograđani izlaze u provod kada osete potrebu, a ne da bi “prošetali štiklice” ili nova kola, da bi svi videli njihove “nove krpice” i da bi sutradan osvanuli na nečijem Fejsu kao primer cure/momka koji baš zna kako se partija!

Beograđani izlaze spontano, bez mnogo planiranja, zato što žele da se opuste, zato što su se uželeli prijatelja, na jedno “‘ajde sa nama na bleju”. Kad pravi prestoničani kažu “izlazim u grad” to podrazumeva čitav niz akcija koje će se sve (ali to nije obavezno) završiti u kasnim noćnim satima u omiljenoj kafani u kraju.

Svaki pravi Beograđanin ima svoj lokalni kafić u kojem se oseća “kao kod kuće”, gde lagano dođe u trenerci i patikama bez želje za poziranjem, i u kom sve goste zna na “ćao, pa gde si ti”. Zato ovi noćni izlasci mogu da se završe, počnu ili zapravo sve vreme traju upravo na tom mestu jer prestoničanima nije bitno gde su već sa kim su! I nije bitno koji je dan u nedelji!

Prave gradske face izlaze zbog sebe, a ne zbog drugih, kao da obaveze narednog dana ne postoje i zato što vole svoje prijatelje. Zato im nije bitno da je u pitanju vikend ili bilo koji radni dan. Štaviše, kako ne vole gužvu i isfolirane susrete u stilu “jao, što mi je drago što te vidim, je l’ ti to nova bundica”, prave Beograđane ćete mnogo češće zateći u provodu bilo kog drugog dana u nedelji.

Prepoznaćete ih po veseloj atmosferi i iskrenom smehu, po bučnim šalama kao da svet oko njih ne postoji i činjenici da jedina svađa može da nastane oko toga ko će te večeri platiti račun… jer oni nemaju šta kome da dokazuju!



loading...