Uvođenje upravnika u stambene zgrade moglo bi doneti ogromne probleme vlasnicima stanova i veće namete podstanarima.
Profesionalni upravnici stambenih zgrada biće u obavezi da popisuju sve stanare i podstanare koji žive u zgradi, a pored adrese, imena i prezimena, moraće da im traže i matični broj, što je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, koji nalaže da je za to potrebna pisana saglasnost.
Profesionalni upravnik Milan Miladinović kaže za Kurir da je zbog ovakvog zalaženja u privatnost ljudi, upravnicima otežan rad na terenu, a u isto vreme se od njih zahteva da na popisu imaju sve pomenute podatke.
– Ima obaveza koji nama uopšte ne prijaju. Najproblematičniji je taj da moramo da imamo evidenciju svih stanara i podstanara sa njihovim matičnim brojevima. Prema zakonu o stanovanju, traži se da ja kao upravnik zgrade moram da dobijem matični broj. Pa kako da ga uzmem ako osoba ne želi da mi ga da, na šta ima pravo?! Čitava profesija je u problemu zbog toga. Biće neprijatnosti na terenu, ljudi su često nepoverljivi prema nekom novom, a kamoli kada im traži lične podatke – priča Miladinović.
Pravo na privatnost
Advokat Vojin Biljić podseća na zakon o dostupnosti ličnih podataka, prema kom niko ne sme bez saglasnosti da uzima i koristi jedinstveni matični broj građana (JMBG).
– Ukoliko bi upravnici zgrada tražili matične brojeve građana, to bi bilo prekomerno mešanje u pravo na privatnost, koje je garantovano evropskom konvencijom – kaže Biljić.
Angažman profesionalnih upravnika je naročito uplašio podstanare, koji strepe da im se, nakon ovog popisa, ne povećaju kirije zato što bi stanodavci morali da plaćaju porez na izdavanje stana.
– Ako sada, „na crno“, bez ugovora i prijave, plaćam kiriju 200 evra, plašim se da će stanodavac da mi poveća na 220 kada on bude morao da plaća 20 odsto porez na dobit pošto nas upravnik zgrade zavede. Drugi problem je i to traženje matičnog broja, niko nije u obavezi da upravniku pokaže ličnu kartu i da matični broj, evo ja prvi neću – izrevoltiran je Bojan J. (34) iz Topole koji živi u Beogradu kao podstanar.
Inspekcija na terenu
Rok za registrovanje stambenih zgrada i određivanje načina upravljanja istekao je juče i registrovano je više od polovine stambenih zgrada u Srbiji.
– Oko 22.000 stambenih zgrada je upisano u registar, što je više od 50 odsto – rekla je Jovanka Atanacković iz Ministarstva građevine. Odmah nakon isteka roka, komunalna inspekcija će imati pravo da izlazi na teren i proverava da li je stambena zgrada registrovana.
