U malom selu Nagoru u Japanu, šezdesetšestogodišnja Cukimi Ajano izuzetno je posvećena svom projektu "Selo strašila".
Do sada je postavila (poduprla) oko 150 lutaka u prirodnoj veličini. Sve su različito odevene i imaju različita “zaduženja”, piše Biznis insajder.
Neke lutke oru u poljima, dok neke čekaju autobus. Baš kao i u relnom životu.
Kao i u mnogim mestima, u Japanu i u Nagoru populacija nestaje, a javni servisi se gase.
Ali ono što izdvaja Nagoro od ostalih gradova je projekat “Selo strašila”. Prvu lutku Cukimi Ajano je napravila 2002. godine od krpa i novina. Lutku je posvetila pokojnom ocu.
Vremenom su lutke promenile svoju namenu. Umesto da budu strašila postajale su žitelji sela. Sada u selu živi 35 ljudi i 150 lutaka.
Cukimi na svojim lutkama ne izostavlja ni detalje poput brkova, obrva,kose, naočara… Treba dodati da nisu ni sve lutke zdrave – neke su bolesne, neke pogrbljene i umorne.
Godine 2012. seoska škola u Nagoru ispratila je svoja poslednja dva učenika. To je podstaklo umetnicu da ispuni klupe lutkama u prirodnoj veličini dece. Učionica ne vrvi od života, ali bar nije prazna.
Njena posvećenost projektu pretvorila je selo u ozbiljnu turističku atrakciju.
Mnogi meštani naručuju lutke svojih rođaka i prijatelja koji više nisu među živima – kaže Osamu Suzuki, šezdesetdevetogodišnji meštanin.
U selu ima toliko lutaka da se čovek lako može prevariti i zameniti lutku pravim čovekom. Njihovu posebnost Cukimi postiže korišćenjem autentične garderobe, a njihove konstitucije stvara pomoću slame i novina.
Svaki dan Ajano se prošeta selom kako bi pozdravila svoje kreacije i tom prilikom ih poduprla ako su pale.
Pored toga što ima 66 godina, Ajano ipak spada u mlađe meštane Nagora. Nedostatak mlađe populacije koja je prešla u veće gradove Ajano nadoknađuje mladolikim lutkama, piše Business insider.
Lepota življenja u “Selu strašila” je što je novi stanovnik sela uvek na par uboda iglom – kaže Cukimi Ajano.
