Moler dnevno može da okreči stan od 40 kvadrata i zaradi 36.000 dinara. Slično je i sa ostalim zanatskim zanimanjima poput električara, keramičara i vodoinstalatera kojih nema na evidenciji nezaposlenih u Kruševcu.
“Posla ima i što se tiče interesovanja mladih da dođu da uče taj posao ili da se bave tim poslom, toga nema”, kaže Petko Mališić, moler iz Kruševca.
Žali se i Zoran Savić, vodoinstalater iz Kruševca: “Zanat više niko neće. Postoje neki dečaci ali slabo, tako da ostali smo samo mi stari majstori. Toga nema, slabo je bilo plaćeno, sada se to pojačalo. Neće niko u prašinu, neće niko to da radi. Šteta je što nema kao nekada kada sam ja učio zanat. Tri dana u školu, dva na praksi”.
Deficitarna su i sva zanimanja građevinske struke u Kruševcu. Traže se i ekonomski tehničari, a već godinama je otvoren konkurs za bravare i metalostrugare u mnogim preduzećima metalske struke.
“Na nivou visoke stručne spreme imamo problem sa mašinskim inžinjerima, arhitektama, sa građevinskim inžinjerima koji moraju da imaju određene licence da rade. I tu imamo određene probleme jer i čak naša deca koja studiraju van Kruševca, teško se vraćaju u Kruševac”, navodi Predrag Marković, direktor NSZZ u Kruševcu.
Nacionalna služba za zapošljavanje realizovaće ove godine 12 aktivnih mera zapošljavanja. Na taj način smanjiće se potražnja za deficitarnim zanimanjima.
“Mi imamo program obuke na zahtev poslodavaca gde Nacionalna služba finansira lica koja se nalaze na programu obuke. Takođe se plaćaju troškovi sprovođenja obuke, a poslodavac je dužan da primi 50 odsto lica koja uspešno završavaju obuku”, kaže Ana Bacić, načelnica odeljenja za programe NSZZ u Kruševcu.
Među deficitarnim zanimanjima u Kruševcu su i medicinski radnici, pre svega anesteziolozi i pulmolozi.
