U EU je, prema podacima koje je objavio Evrostat, na kraju drugog ovogodišnjeg tromesečja bilo oko 19.2 miliona zaposlenih na određeno vreme u grupi od 20 do 64 godina, dok ih je krajem prošle godine bilo 22.2 miliona, piše Index.
To znači da se u prvoj polovini ove godine broj zaposlenih na određeno vreme u EU smanjio za oko tri miliona, ili za više od 13 odsto. Pao je i udeo zaposlenih na određeno vreme u ukupnom broju zaposlenih, i to sa 11,6 odsto, koliko je iznosio krajem prošle godine pre izbijanja koronakrize – na 10,2 posto sredinom ove godine, nakon lokdauna.
Otkazivanje ugovora na određeno vreme – glavni generator nezaposlenosti u koronakrizi
Stopa nezaposlenosti u EU porasla je sa 6,5 odsto, koliko je iznosila krajem 2019. godine, na 7,1 odsto krajem juna ove godine. Smanjenje broja zaposlenih na određeno vreme, može se zaključiti iz podataka Evrostata, glavni je generator rasta nezaposlenosti u koronakrizi.
Podaci za Hrvatsku još su gori, s obzirom na to, kako piše Index, da spada među članice EU u kojima su ugovori na određeno vreme najzastupljeniji. Krajem prošle godine 15 odsto ukupnog broja zaposlenih radilo je, pokazuju podaci Evrostata, na određeno vreme, dok je njihov udeo u ukupnom broju zaposlenih do sredine ove godine pao na 12,7 odsto.
Broj zaposlenih na određeno vreme u istom se razdoblju smanjio za gotovo 40.000, ili oko 17 odsto. Krajem prošle godine ugovore o radu na određeno vreme, prema podacima evrostatističara, imalo je 246.000 zaposlenih, a krajem juna ove godine njih 205.000, što znači da je u prvoj polovini godine otprilike svaki šesti zaposleni na određeno vreme u Hrvatskoj ostao bez posla.
Koronakriza je najteže pogodila mlade radnike
Promenama koje je na tržište rada unela pandemija koronavirusa posebno su, upozoravaju u Evrostatu, pogođeni mladi. Većina njih ionako je radila na određeno vreme, a koronakriza je dovela do značajnog pada udela mladih radnika među zaposlenima na određeno vreme.
U Hrvatskoj je, piše Index, izražen sezonski rad, a ove se godine, zbog loše turističke sezone, znatno smanjila i potražnja za sezoncima.
Takođe, smanjen je i broj zaposlenih na povremenim poslovima. Ipak, treba reći da povremeni poslovi u Hrvatskoj nikada nisu ni bili rašireni kao na Zapadu.
“Puno je lakše otkazati ugovore zaposlenima na određeno nego onima koji su zaposleni na neodređeno vreme jer je raskid ugovora na neodređeno vreme kod nas i dalje dosta složen proces. S druge strane, i trošak otkazivanja ugovora na određeno vreme puno je manji nego trošak otkazivanja ugovora na neodređeno vreme”, ocenjuje za Index Predrag Bejaković iz Instituta za javne finansije.
Dodaje kako su posebno ranjiva skupina mladi, kod kojih su ugovori o radu na određeno vreme znatno rašireniji nego kod starijih radnika. Ali radni status nije i jedini razlog zbog kojeg se mladi prilikom smanjivanja broja zaposlenih češće nađu na vrhu popisa viška radnika.
Radna mesta nikom nisu zajamčena, sve zavisi od poslovanja kompanije
“Mladima često nedostaju praktična znanja koja stariji radnici imaju pa se poslodavci u ovakvim situacijama obično pre prešavaju mlađih nego starijih i iskusnijih radnika”, ističe Bejaković.
Sličnu ocenu daje i konsultant Andrej Grubišić koji kaže da se poslodavci u kriznim uslovima često pre rešavaju mlađih nego starijih radnika jer su stariji radnici već uhodani u posao i imaju potrebna znanja i veštine.
Naravno, izuzeci uvek postoje pa tako i situacije u kojima vaga na kraju prevagne na stranu mlađeg radnika, za kojeg poslodavac oceni da mu je isplativiji od onog starijeg, dodaje on.
“To ne znači da su oni s ugovorima na neodređeno vreme sigurni jer i njihova radna mesta zavise od rezultata poslovanja kompanije”, poručuje Grubišić.
Stav je ekonomista da će i u narednom razdoblju među otpuštenima da preovaladavaju oni sa labavijim ugovorima, i to ponajprije zbog zakonske regulative koja bolje štiti stalno zaposlene od privremeno i povremeno zaposlenih.
Stoga Bejaković kaže da bi trebalo osmisliti modele kako zaštititi ranjive grupe na tržištu rada. Ističe da ljudi koji povremeno rade imaju vrlo malo radnog staža pa im je i penzija upitna.
Osim toga, na berzi rada ne ostvaruju gotovo nikakva prava, a problem im predstavljaju i banke koje mnogima od njih ne odobravaju ni minuse na tekućim računima. Pritom treba voditi računa, napominje Bejaković, da će rada na labavim ugovorima u budućnosti biti sve više.
Svet rada se promenio i bez korone: Sve je više poslova sa “labavim ugovorima”
“Svet rada se jako promenio. Već sada sve više ljudi radi na povremenim i privremenim poslovima, mnogi rade samo na određenim projektima. Toga će biti sve više, a poslova s klasičnim radnim vremenom sve manje. Tome se treba prilagoditi”, poručuje Bejaković.
Na kraju, ostaje i pitanje jesu li promene koje je koronakriza donela na tržište rada trajnije. Bejaković ističe kako je kriza koju je izazvala pandemija koronavirusa dodatno produbila razlike između stalno zaposlenih, koji mogu računati na kakvu-takvu sigurnost zaposlenja i prihoda, i onih koji rade samo povremeno i privremeno, a koji takav vid sigurnosti nemaju. Štaviše, u vreme krize još su im i manje šanse za pronalazak novog posla.
S druge strane, poručuje Grubišić, mnogi koji su ostali bez posla imaju veće šanse za zaposlenjem kada se budu otvarala nova radna mesta od onih koji su i u krizi zadržali posao, a kasnije bi eventualno hteli da ga promene. Razlog je taj što će oni koji su izgubili posao odmah biti dostupni novim poslodavcima, dok je regrutiranje zaposlenih iz redova onih koji su zadržali stalan posao skuplji i dugotrajniji proces.
