Za jedan od najvećih jabučara u šidskom ataru nije bilo spasa. Oluja je odnela i protivgradne mreže zbog kojih domaćin nije osigurao rod. Slično je prošao i suncokret.
“Četrdeset pet hektara suncokreta totalno je uništeno za 15 minuta, čitava godišnja proizvodnja je uništena”, kaže Dragan Medić iz Šida.
Usevi se u proseku mogu osigurati za 3.000 dinara po hektaru kukuruza, do 4.500 za soju. Time se pokriva šteta do 200.000 dinara. Brzina isplate zavisi od stepena oštećenja.
“U slučaju totalne štete, obračunava se šteta i isplaćuje u roku od 14 dana. U slučaju da nije totalna šteta, čeka se berba i nakon toga utvrđuje stepen oštećenja i isplaćuje šteta”, kaže Ljudmila Krunić iz Centra za naknadu šteta “Dunav osiguranja”.
Krovovi su oštećeni širom Srbije.
I dok većina o svom trošku popravlja, iz Udruženja profesionalnih upravnika podsećaju vlasnike stanova na još jednu vrstu pomoći.
“Ukoliko nije osigurana onda možete se obratiti jedinicama lokalne samouprave, pa ukoliko postoje određeni fondovi za tu namenu, deo možete i da naplatite”, kaže Ljubiša Banovački, predsednik Udruženja profesionalnih upravnika.
Od jačine oluje zavisi da li oni koji nisu osigurali svoju imovinu, mogu naplatiti štetu nastalu na javnoj površini ili prouzrokovanu sa privratnog poseda.
“U ovakvim slučajevima ne mogu nadoknaditi štetu, jer se olujno nevreme tj. vetar jačine 17,2 metre u sekundu i više, tretira kao olujno nevreme i viša sila, koja nije pokrivena polisom opšte odgovornosi”, kaže Ljudmila Krunić.
Što se automobila tiče, osiguravači naglašavaju da oni koji su kasko osigurani imaju pokriće štete bez obzira gde su se u trenutku oluje nalazili. Oni koji nemaju kasko nemaju pravo na nadoknadu štete od recimo gradskog zelenila, jer je reč o oluji koja se smatra višom silom.
