Na zatvaranju je vodeći indeks Njujorške berze, “Dau Džons indastrial averidž”, bio niži za 2,41 odsto, i sišao na 24.583,42 poena.

Indeks visoka tehnologije “Nasdak”, pao je za 4,43 odsto, na 7.108,40 poena, te mu je sreda bila najgori dan još od 2011. godine. Taj indeks je tako, u finansijskom žargonu, sada u prostoru “korekcija” pošto je izgubio više od 10 odsto vrednosti od svog poslednjeg vrhunca u avgustu.

Širi indeks “S i P 500” pao je u sredu za 3,09 odsto, na 2.656,10 poena.

Baš kao i u utorak kada je bio pad deonica “Katerpilara” i “3M”, sredu je obeležilo skoro opšte smanjenje vrednosti akcija glavnih kompanija koje su objavile kvartalne poslovne rezultate.

Pali su “Teksas instruments” (-8,22 odsto) “AT i T” (-8,06 odsto), “UPS” (-5,52 odsto), “Nortrop Gruman” (-6,00 odsto), “Dženeral dajnamiks” (-7,73 odsto), “Ček point softver” (-4,26 odsto) i “Restoran brends internešnel” – vlasnik “Burger kinga” (-1,37 odsto).

Njihovi rezultati “nisu toliko razočaravajući, ali tržište postavlja letvicu vrlo visok kada se radi o očekivanjima od budućnosti”, rekao je Nejt Toft iz “Manulajf AM”.

Očekivanja kompanija su u poslednje vreme “često pogođena rastom carinskih tarifa koje okrunjavaju margine profita”, dodao je on.

Eminentni učesnik berze na Volstritu, “Boing” (+1,31 odsto), uspeo je da ostane na površini posle objavljivanja svoje godišnje prognoze i najave cilja, da će prvi put u svojoj istoriji preći simboličan prag od 100 milijardi dolara prometa tokom jedne godine.

Međutim, iako je taj proizvođač aviona podržao jačanje “Dau Džonsa” za 4,16 odsto ranije tokom poslovnog dana, nije mogao da spreči njegov pad na kraju.

U atmosferi nepoverenja koje se zatim proširilo na sve deonice, tehnološke kompanije su pretrpele mnogo, a naročito “Fejsbuk” s padom cene od 5,414 odsto, “Netfliks” 9,40 i “Epl” 3,43 procenta.

“Vrednost akcija tehnološkigh firmi je nedavno dostigla vrhunac, te je logično da će one prve biti u padu”, rekao je Piter Kardiljo iz “Spartan kapitala”.

Porast cena signaliziran je u sredu izveštajem američke centralne banke (Fed), koji podržava povećanje kamatnih stopa, što takođe nije doprinelo optimizmu investitora koji strahuju da će uslovi pozajmljivanja novca biti sve nepovoljniji za stanovništvo i preduzeća.

Kao i dan ranije, potraga investitora u neizvesnosti za sigurnim investicijama, pojačala je u sredu pad kamatnih stopa na obveznice Trezora SAD: pred kraj poslovnog dana prinos na 10-godišnje obveznice Sjedinjenih Država spustio se na 3,107 odsto, sa 3,168 procenata u utorak, a na 30-godišnje na 3,338 odsto, sa 3,368 dan ranije.

Suprtono tome, paketi-bombe upućeni Hilari Klinton, Baraku Obami, CNN-u i drugim protivnicima Donalda Trampa, imali su mali uticaj na pad indeksa, po mišljenju tržišnih posmatrača.

Medju drugim uticajima dana bilo je to što je državni tužilac Njujorka najavio pokretanje postupka protiv glavne američke naftne kompanije “Ekson-Mobil” (-2,78 odsto), osumnjičene da je namerno obmanula investitore o uticaju propisa o suzbijanju promene klime na njeno poslovanje.

Grupa agrobiznisa “Kraft Hajnc” izgubila je 1,45 odsto pošto je najavila prodaju dela svog poslovanja u Indiji za 625 miliona dolara.