Deca koja su uspela da pobegnu iz "kandži" ISIS-a i kampa u kom su bili obučavani da postanu bombaši samoubice, otkrili su potresne detalje života sa džihadistima.
Jedan dvanaestogodišnji dečak sastao se sa svojom majkom u izbegličkom kampu u Kurdistanu nakon što je uspeo da pobege iz ruku ISIS-ovaca, pa je odlučio da ispriča šta se tamo zaista dešava.
Američki senator UPOZORAVA: ‘Apsolutno varvarstvo’ OVE DVE DRŽAVE je najveća PRETNJA svetskom miru
– Bilo nas je oko 60. Najstrašnije je bilo kad je počeo vazdušni napad. Sve su nas odveli u podzemne tunele kako bi se sakrili. Rekli su nam da nevernici Amerikanci pokušavaju da nas ubiju. Rekli su nam da su naši roditelji takođe nevernici i da je naš posao da ih ubijemo – priča mali dečak.
“Krišom sam plakao”
Sudbina ovog dečaka je ista kao i sve dece koja su zarobljena od strane ISIS-a. Kažu da su im džihdisti svakodnevno govorili da su oni sada njihova porodica. Plakanje im je bilo strogo zabranjeno, a najmlađi od zarobljenih dečaka je ima svega pet godina.
– Krio sam se i plakao jer mi je nedostajala majka. Kad sam uspeo da pobegnem i ponovo je vidim, bilo je kao da sam ponovo rođen – priča nesrećni dečak.
Aziz Abdulah Hadur, komadant Pešmerga, kaže da se dešavalo i da vojnici zapucaju na ovu decu jer su ih džihadisti slali na prve borbene linije.
– Deca su bila užasno mršava, isprali su im mozgove, bili su neka vrsta štita na borbenim linijama – ističe Hadur.
“Polomili su mi obe noge”
Nouri (11) još jedno je dete koje oteto od svoje porodice i odvedeno u ISIS-ov kamp u severnom Iraku. Kada je odbio da im se pridruži, polomili su mu obe noge. Kako nije mogao da hoda, ISIS-ovci su ga smatrali beskorisnim i dopustili su njegovoj baki da dođe po njega i odvede ga. Njegov mlađi brat Saman (5) takođe je vraćen kući, nakon što su ga ISIS-ovi vojnici tukli.
Mađarska bi mogla da počne automatski da vraća migrante u Srbiju?
– Kad sam odbio da idem u planine i da treniram pretukli su me i polomili mi noge. Na taj način su me spasili – priča Nouri.
“Ovoj deci je potrebna pomoć”
Kako navodi Kalid Zedo, aktivista koji pomaže u izbegličkim kampovima, ovoj deci je potrebna pomoć jer su psihički, a i fizički maltretirana.
– Oni su mnogo patili, oteti su od roditelja, tukli su ih, isprali mozgove. Sve to utiče na njih i njihovo dalje odrastanje. Jedno dete je odbilo da se šiša u kampu jer kako nam je rekao nisu mu dozvoljavali, a on mora da ih sluša. Ova deca su ubijala. A to je najveća trauma – ističe Zedo.
