U NJEMU SE KRIJU I VERDI I PANTERA: Beograđanin Predrag je FANTOM IZ OPERE koji ruši PREDRASUDE!

Predrag Gligorić
Dnevno.rs/Kolaž

Na šta prvo pomislite kad vam neko kaže da je operski pevač?

 

Da li i vi, kao većina ljudi, zamislite buckastog feminiziranog muškarca? Mešavinu Pavarotijeve građe i Farinelijevog kastrat glasa? Da li i vi verujete da će se pred vama naći ekstremno osetljiva dušica, koja šapuće da bi očuvala glas?

Da li iko očekuje da vidi dugokosog, tetoviranog operskog pevača sa pirsinzima, koji se inače bavi i rock i metal muzikom?

Malo ko, znamo. Zato smo i rešili da rušimo stereotipe!

Mnogi mladi (a i neki stari) danas uglavnim ni ne znaju da Beograd ima Operu, a oni malobrojni koji i znaju – nikada nisu kročili u nju. Samim tim, ne znaju ništa o operi i načinu života operskih pevača i robovi su predrasuda.

Predstavljamo vam Predraga Gligorića koji je savršen spoj opere, klasične muzike i alternative. Otkrio nam je kako je to biti metalac i operski pevač i sa kojim se sve predrasudama sreće tokom svoje dvodecenijske karijere u Operi.

 

Foto: Privatna arhiva
  • Da li se ljudi iznenade kad im kažete da pevaš u Operi? Ne izgledate kao “tipični” operski pevač, rekli bi mnogi.

Bilo je nekoliko zanimljivih situacija. Imam veoma dobrog prijatelja, nesuđeni kum, baletski igrač. Sada je profesor baleta. Ušao je u našu ekipu i zajedno smo išli na sve moguće svirke. Baletani su poznati kao homoseksualci, što sa ovim nikako nije bio slučaj. On je bio (a i sada je) krupniji od mene. Moja najbolja drugarica je imala običaj da kaže: “Pa zar od svih operskih pevača i baletskih igrača, ja upoznam mršavog operskog pevača i debelog baletana“. Devojke smo stalno muvali na tu foru i sve su mislile da smo vrlo duhoviti i maštoviti, a mi smo govorili istinu. Da, iznenade se, kao i policajci kada te pitaju čime se baviš, gledaju i ne veruju…

 

Čuvena je priča o tome kako sam muvao neku devojku i rekao joj da pevam u Operi. Ona me pita, na kojim jezicima se opera peva, a ja joj odgovorim, na francuskom, italijanskom, engleskom, nemačkom, srpskom, verovatno ima i na egipatskom i svahili jeziku, samo to ne znam. A ona me pita na kojim sam ja jezicima pevao, a ja joj odgovorim, engleski, nemački, italijanski, francuski, latinski, ruski… I ona me pita je l’ sve jezike znam, umro sam od smeha.

 

Isto, zanimljiva anegdota, pojavim se na nekoj sedeljci, sve neka nafurana ekipa, klinci dolaze sa viskijem, bacaju ključeve od kola na sto, vade skupe pljuge, ja sedim po strani, vidim, nije mi tu mesto… i kreće priča… Čime se ko bavi, šta radi, studira? Ja kažem da pevam u Operi, sve devojke su momentalno skočile na mene, misleći da sam Domingo ili Pavaroti, ali kada su čule kolika nam je plata, brzo su izgubile interesovanje… Naravno, mnoge zainteresuje moje zanimanje, ali retki su oni koji pozele da dođu u Operu. Oni koji dođu, požele da dođu ponovo i to raduje.

 

  • Kako reaguju devojke na to što pevaš u operi? Da li je to za njih egzotično, primamljivo ili …? Koliko žene padaju na operske pevače, da li ih obara dobar glas?

Devojke padaju na šarm i energiju koju muškarac nosi. Mišljenja sam da ih ni jedna profesija ne privlači posebno koliko pojava. Da sam pekar, verujem da bih imao istu sreću sa devojkama kao i sad. Da, devojke padaju na muzičare i loše momke, ali uvek završe sa nekim dosadnjakovićem koji ima radno vreme od 8 sati. Da li si operski pevač ili metalac, ti si neozbiljan. Vodiš zivot drugaciji od uobičajenog. Jedna bivša devojka me je kritikovala kako sam neozbiljan, a ja sam joj odgovorio – ako želiš nekog ozbiljnog tipa nađi nekog bankara, ja planiram do penzije da se šminkam, oblačim kostime i da se mačujem na sceni.

 

 

Foto: Privatna arhiva
  • Kako ste se vi, kao predstavnik alternativne scene, dugokos i tetoviran mladić, našli u Operi, a ne na bini sa nekim rock/metal bendom?

Moja želja je bila da postanem najbolji rok pevač u našoj zemlji (daleko sam od toga), tako sam se odlučio za pevanje. Vremenom sam zavoleo operu, a zbog roditelja mi ona nije bila daleko od srca. Sa 20 godina sam se zaposlio u Horu beogradske Opere i tu sam i sada. U to vreme sam pevao u bendu Rapid Force. Imao sam i pre i posle toga neke bendove, imam i sada dva benda.

 

 

Foto: Privatna arhiva

Uvek sam se bavio autorskim radom, ali Opera nudi sigurnost, stalan posao, a na kraju krajeva, kada hor zagrmi, bez pojačala – pa i to je hevi metal. Evo primera, Therion je obradio hor cigana iz Trubadura, a mi to pevamo skoro svakog meseca. Za mene je Verdi, ako ne prvi, onda među prvim metalcima u istoriji, samo što on nije imao električne gitare i distorziju, pa je morao na druge načine da se dovija. A da ne pominjem Vagnera, Baha, Betovena, Mocarta koje mnogi svetski poznati gitaristi obrađuju u metal fazonu.

 

Bitna je energija koju nudiš i primaš, ja sam pronašao svoju utehu na bini u našem pozorištu i zaista i posle 17 godina na njoj imam i dalje istu energiju i entuzijazam kao i kada sam prvi put kročio na nju. A metal nosim u srcu, i dalje pravim muziku i snimam pesme. Blaže nego kada sam imao 20 godina, ali to je normalno. Ipak, svaki put kada imam neki solo u nekoj operi, pustim sebi Sepulturu ili Panteru da mi proradi adrenalin.

 

  • Srpska omladina sluša raznovrsnu muziku ali, nažalost, ne može se reći da je na ceni kvalitet. Imate li ideju kako mlade privući klasičnoj muzici i operi?

Problem je u medijima koji od nas pravi klonove. Svi smo isti i jednaki. Iako je internet dostupan svakome, ljudi kao ovce, čitaju, gledaju i slušaju ono što im je nametnuto na radiju, televiziji, ono što većina guta. Mi se plašimo eksperimentisanja i promena. Plašimo se da istražujemo i damo neki drugi pogled na svet. Utopija. Po mom mišljenju, to je današnje društvo.

 

Klasična muzika se pušta u medijima samo kada je dan žalosti i nije čudo što ljudi imaju odbojnost prema njoj. A za metal se vezuju mračne sile i sotona. Bojim se da mi nikada nećemo imati sluha za to.

 

Edukacija je jedini način, emisije posvećene različitim žanrovima muzike, ali to ne donosi novac. Osuđeni smo na narodnjake i tu mi ništa ne možemo. Ali, opstajemo. Opera postoji, a postoji i rock i metal scena… Mali smo, ali postojimo.

I eto, zaključak na kraju, kako je jedan metalac završio u Operi… Pa i jedno i drugo su andergraund u Srbiji. Ja sam to što jesam – dugokos, istetoviran sa pirsinzima. Ja sam andergraund.

Ja sam fantom iz Opere. 

 

Foto: Privatna arhiva


loading...