Kako je kazao Marko Stojčić, gradonačelnik je izneo je ideju da se sprovede prebacivanje s Kalemegdana na Adu Ciganliju.
– Bilo je to letos, u julu, kada je stupio na mesto gradonačelnika i mi smo od tog trenutka do petka prošle nedelje kada je ideja predstavljena javnosti uradili osnovnu analizu svih elemenata – da li je to moguće, šta to sve zahteva… To je politička ideja koju je predložio gradonačelnik. Svako ima pravo, naročito ako vodi Beograd, da izađe s političkim predlogom i na nama je da tu ideju sprovedemo, ukažemo na sve prepreke i imali smo više od šest meseci za to, ovo nije ishitren predlog. Napravili smo analizu u svakom aspektu, koliko je to moguće ili ne. Naše analize pokazale su da je to opravdano i da je moguće. Ceo postupak nije završen, imamo još mnogo koraka i preduslova da bi se to i ispunilo. U petak smo bili na Adi Ciganliji, na Ada Safariju, gde smo pokazali prostor i izneli ideju – kazao je Stojčić.
Objasnio je i to da se podrazumeva da će zakonska procedura biti sprovedena.
– Svaka odluka Skupštine će biti sprovedena ali kada svi koraci prethodno budu završeni. Meni se lično dopala ideja o premeštanju zoološkog vrta. Gotovo 48 godina živim u ovom gradu i uvek sam imao osećaj nelagode što su te životinje u tom prostoru. Kalemegdanska tvrđava je najznačajniji spomenik kulture koji naša zemlja ima i ta ideja mi je kao arhitekti vrlo primamljiva – kazao je u „Uranku“ gradski urbanista.
Zoo vrtu nije mesto na Kalemegdanu
Prof. dr Borislav Stojkov kazao je da je pre mnogo godina sa Vukom Bojovićem radio na projektu premeštanja zoološkog vrta.
– Smatrali smo da mu zaista nije mesto na Kalemegdanu i razmatralo se preseljenje. Prvi razlog je u tome što u ovom prostoru ne može da se širi i kontekst je takav da okruženje ugrožava životinje i obrnuto, životinje ugrožavaju okruženje. Vuk Bojović je uvek bio sklon da pravi alternative i imao je nekoliko ideja o kojima smo diskutovali. Moram da priznam da Ada Ciganlija tada nije bila spomenuta. Bilo je reči o Krnjači i još dve ili tri lokacije. Mislim da zoološki vrt treba da se premesti, ali mislim da je najveći problem to kako je preseljenje najavljeno. Kada čujem „politička odluka“, diže mi se kosa na glavi – kazao je profesor Stojkov na televiziji K1.
– To je neprovereno i nema argumentaciju. Sumnjam da su radili one prave analize, jer kancelarija gradskog urbaniste je mala i nema kapacitet da savlada taj projekat.
Koji će biti tip zoološkog vrta?
Profesor dr Borislav Stojkov istakao je da je zoološki vrt veliki, složen i osetljiv projekat.
– Ima tu nekoliko problema: ekoloških, tehničkih, finansijskih, socijalnih… Sve to mora da se reši i preispita kako bismo znali da li je premeštanje opravdano. Kvalifikovana instuitucija to mora da ispita. Ako je analiza objektivna može za šest meseci da se napravi, ali ja nisam video analizu. Marko i ja se u mnogo čemu slažemo ali se i razlikujemo jer je Marko malo pod jarmom politike, a ja sam slobodan, penzioner i mogu da kažem šta hoću. Nismo čuli koji će to tip zoološkog vrta biti. Jel to znači prebacivanje ovog istog zoološkog vrta tamo, jer to bi bilo smešno. Postoji jedno pet-šest vrsta zooloških vrtova. Ekološki, bio zoo vrt, berlinski tip, safari tip… Koji tip ćemo mi imati? Da biste dokazali opravdanost morate znati za koji tip radite analizu – stava je dr Stojkov.
– Današnji vrt se zove voajerski zoološki vrt, jer posetioci dolaze da „vire“ šta rade životinje i kako se druže. U teoriji zooloških vrtova to se tako zove – voajerski. Ako ne znaš tip – analize ti ne vrede. Gradonačelnik je rekao da je to politička odluka, pa se juče korigovao i kazao da je to ideja. To je već lakše. Pa je rekao i treću rečenicu: mi ćemo da radimo idejni projekat. To je u najmanju ruku neznanje.
Idejno rešenje
Gradski urbanista odbranio je gradonačelnika rečima da on nije arhitekta i da ne barata svim terminima.
– Mi smo tu da mu pomognemo. Imamo na raspolaganju sve gradske institucije koje se profesionalno bave svojim poslom. Pribavili smo sve informacije koje su nam bile potrebne. Analize će obuhvatiti: ekološku analizu, saobraćajnu, uslove za život životinja, negovanje vodoizvorišta, ideju da ravnomerno opteretimo Adu u smislu posete ljudi, parkinga, transporta, veze sa Novim Beogradom… Mnogo toga smo uradili ali još mnogo toga tek predstoji… Mi sada krećemo s izradom idejnog rešenja, i paralelno ćemo ga raditi sa drugim koracima. Radićemo konceptualno rešenje koje će nam pokazati koji će prostor biti obuhvaćen. Govorimo o 14 hektara, a sadašnji zoo vrt ima oko sedam, što znači da ćemo imati duplo veći prostor na Adi. To automatski znači da vrt neće biti isti kao što je sada, već će biti prilagođen raspoloživom prostoru. Postojeće jezero će biti funkcionalni i sastavni deo koji će koristiti životinje. Biće dosta vode, divna je priroda, ima mnogo ptica, bogat ekosistem… To danas na Kalemegdanu nemamo. Nećemo narušiti ekosistem, vratićemo životinje u prirodno okruženje i imaće mnogo bolje uslove nego što imaju u zidinama Kalemegdanske tvrđave – istakao je Stojčić.
Veliko ratno ostrvo
Gradski urbanista kazao je da je odavno razgovarao s Vukom Bojovićem koji mu je pokazao i crtež plana zoološkog vrta na Velikom ratnom ostrvu.
– Video sam kako je podeljeno Veliko ratno ostrvo u segmentima, bilo je to zamišljeno kao podela životinja na kontinente s kojih potiču. Dva su tu problema: to bi zahtevalo veliku promenu same topografije i izgleda Velikog ratnog ostrva zbog postojećeg zelenila. Drugo je velika oscilacija vode i nije moguće jasno definisati koji prostor će biti trajno nepoplavljen. Takođe, problem je i nedovoljna saobraćajna povezanost, bio bi potreban i bar jedan most. I to rešenje je bolje od Kalemegdanske tvrđave, ali Ada je vrlo realistična ideja i malo je toga pogrešnog u ovoj priči – istakao je Stojčić u „Uranku“.
Plan zoološkog vrta mora biti usklađen s Generalnim planom Beograda
Profesor Stojkov kazao je da bi analiza o kojoj govori gradski urbanista morala da bude javna i verifikovana i u skladu s upravljanjem gradom.
– Gradonačelnik možda nema iskustva s vođenjem velikog grada. Ima sedam kriterijuma za upravljanje, a jedan od najvažnijih je pouzdanost: da ono što kaže mora da bude garantovano, a ovo je lansirano kao ideja. Građani su se digli na noge jer ne znaju o čemu se radi. Nadalje, mora da postoji oslonjenost na strategije i na Generalni plan Beograda. Idejni projekat zoološkog vrta mora biti oslonjen na planove grada. Zoo vrt nije sam po sebi, već je deo osetljivog okruženja. Ada je deo grada, tu je reka Sava, pitanje zagađenosti i bezbednosti. Sve su to osetljive teme koje bi taj dokument morao da ispita. Imamo i pitanje poštovanja građana, jer mnogi nisu sigurni da je u trenutnoj situaciji zoološki vrt prioritet pored tolikih kapitalnih problema koje Beograd ima. To će i da košta i koštaće mnogo, a ko će to da finansira ne znam. Vuk Bojović je bio poeta, nije razmišljao o novcu, i nije imao ni podršku gradske uprave u to vreme – kazao je prof. Stojkov.
Koje životinje će biti u vrtu?
Urbanista prof. dr Borislav Stojkov kazao je u „Uranku“ da je berlinski zoo vrt dobar primer.
– Trebalo bi razmisliti i o tome da li zoo vrt mora da ima i tigrove i lavove i krokodile, ili može da bude usmeren na neke vrste životinja. Radeći plan 1978. godine za deo iza SIV-a, prema reci Dunav, predlagao sam da to bude mali zoo vrt sa domaćim životinjama, i prihvaćeno je to bilo tada. Nisam za zoo vrt koji će imati sve vrste životinja – kazao je profesor.
Generalni urbanistički plan
Marko Stojčić naglasio je da je veliki posao pred čelnicima Grada.
– Moramo da utvrdimo tačno koje životinje će biti u zoo vrtu i u kom prostoru. Studija uticaja na životnu sredinu je prvi dokument koji ćemo raditi. Ove godine, nadam se, usvojićemo i Generalni urbanistički plan do 2041. koji će naravno da sagleda i ovu ideju i integriše je u čitavu Strategiju grada Beograda. Svi govore o koracima koje je potrebno sprovesti ali niko ne govori o tome zašto ova ideja nije dobra. Sprovešćemo sve korake. Naravno da može uvek zoo vrt biti i na drugom mestu, ali naša procena je da je Ada dovoljno opravdana – kazao je glavni gradski urbanista na televiziji K1.
– Ne slažem se da će premeštanje zoološkog vrta s Kalemegdana zahtevati neku abnormalnu cifru, jer dovodimo životinje u prirodno okruženje koje niti hoćemo niti smemo mnogo da menjamo. Samo treba da obezbedimo uslove i ekološki smeštaj. Gradnja nije planirana niti ćemo graditi neprimerene objekte već ekološke. Kao ljudi koji se bave gradom na nama je da što više stvari završimo. Živimo u zemlji gde uvek ima raznih političkih trenutaka, ali Kalemegdansku tvrđavu moramo da vratimo u prvobitno stanje i da ona bude spomenik kulture kojim ćemo se ponositi. Ovo je realistično rešenje koje ne zahteva proces od deset godina. Prostor Ada Safarija ćemo probati da maksimalno zaštitimo od bilo kakve intervencije. Premestićemo životinje, obezbediti im uslove za boravak, ograditi prostor i manje-više to je to. Ne može da postoji analiza troškova bez projekta – kazao je gradski urbanista.
Naselje Partizan
Marko Stojčić najavio je danas u „Uranku“ da će naselje Partizan na Adi Ciganliji biti izmešteno.
– Duže od pola veka ti ljudi žive neprimereno uslovima života u jednom evropskom gradu. Moramo to da razrešimo, da pomognemo i njima i ostalima. Stambeno naselje koje nema osnovne uslove za život je neprimereno. To je jedna od stvari kojima smo se najviše bavili, kako da to naselje izmestimo i rešimo stambeno i svako drugo pitanje tih ljudi. To je najteže pitanje i niko se do sada time nije bavio. Ako se ne varam tu ima 271 porodica i to je ozbiljan zahvat. Izmeštanje naselja je i jedan od preduslova za izgradnju zoološkog vrta na tom prostoru. Ima nekoliko pravnih modela i niko neće ostati bez krova nad glavom. Razmatramo i nekoliko predloga udruženja građana i nastavićemo te razgovore, nikakva konačna odluka nije doneta. To je najteži deo ovog posla. Ne radi se to zbog zoološkog vrta, nego da bi se ta površina privela nameni. Naravno, obe stvari su povezane, ali mi bismo svakako, i bez zoo vrta rešavali problem tih porodica, samo verovatno dinamika ne bi bila ista – objasnio je Stojčić u „Uranku“.
Profesor Stojkov naglasio je još jednom da tek treba dokazati da je to dobra lokacija.
– Gradonačelnik je suviše rano izašao sa tom idejom, bez dokaza i adekvatnih studija, bez institucionalne saglasnosti. Ada Ciganlija ima i republičke prerogative. To je napravilo problem. Veliko je i finansijsko pitanje, mislim da će to izuzetno mnogo da košta i tu sam najsumnjičaviji. Moramo da znamo šta će sve biti troškovi, jer i preseljenje domaćinstava košta.
Pešačko-biciklistički most i žičara
Stojčić je danas u „Uranku“ najavio još novina u vezi sa Adom Ciganlijom.
– Uskoro ćemo usvojiti plan detaljne regulacije za pešačko-biciklistički most koji spaja Novi Beograd sa Adom Ciganlijom, a osim toga imamo i stari plan koji povezuje žičarom Novi Beograd i Čukaricu. Pokušaćemo da paralelno radimo te dve stvari. Oko 450.000 posetilaca godišnje ima zoo vrt, i siguran sam da je bar 100.000 koristilo parking prilikom dolaska na tvrđavu. Ubuduće će dolazak u zoo vrt na Adi biti ekološki i zdraviji. Mi smo grad sa najvećim brojem kradiovaskularnih tegoba jer se većinom vozimo automobilima. Svaku intervenciju u gradu ćemo sprovesti tako da podstaknemo pešačenje i vožnju biciklom. Otežaćemo dolazak do zoo vrta kolima, jer taj prostor ne pripada automobilima. Nije prirodno da Adu popunjavate kolima. I prva linija metroa prolaziće tačno preko puta – kazao je Stojčić.
Gondola na Kalemegdanu?
Urbanista prof. dr Borislav Stojkov ukazao je i na problem planirane gondole na Kalemegdanu.
Govorimo o preseljenju zoo vrta i sređivanju Kalemegdana, a onda planiramo gondolu s duge strane tvrđave. Ovde čistitimo da bi se dobio status Uneska, a tamo gradite gondolu? – upitao je Stojkov Marka Stojčića koji je kazao da je proces oko gondole u toku.
– Ne bih se bavio time kako će se taj proces završiti – kazao je kratko glavni gradski urbanista.
