Bivši izraelski predsednik i dobitnik Nobelove nagrade za mir, 93-godišnji Šimon Peres preminuo je u bolnici u Tel Avivu.

 

Šimon Peres je bio u bolnici nakon moždanog udara koji je dobio pre dve nedelje. Uprkos kraćem poboljšanju njegovog zdravstvenog stanja, izraelski mediji su juče javili da je Peres na samrti.

Telo Peresa, koji je preminuo danas u 93. godini, biće izloženo u Knesetu pre državne sahrane, koja će biti održana u petak na izraelskom nacionalnom groblju u Jerusalimu, rekao je njegov bivši pomoćnik Jona Bartal.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu održaće danas posebnu sednicu Vlade povodom smrti bivšeg predsednika. Nakon sednice Vlade Izraela, poseban odbor počeće sa pripremama za sahranu, na kojoj se očekuje prisustvo brojnih međunarodnih zvaničnika i svetskih lidera, prenosi AP.

Peres je tokom karijere bio na gotovo svim važnim funkcijama u Izraelu. Bio je dva puta premijer i predsednik od 2007. do 2014. godine.

Krunom njegovih akcija, kao političara koji zagovara rešenje sukoba sa Palestincima, smatra se potpisivanje privremenog mirovnog sporazuma s Palestinskom oslobodilačkom organizacijom (PLO), septembra 1993. u Beloj kući, da bi zatim usledio Sporazum iz Osla.

Nobelovu nagradu za mir je dobio 1994. godine, zajedno sa premijerom Jicakom Rabinom i palestinskim liderom Jaserom Arafatom, zbog uloge u postizanju Sporazuma iz Osla kojim je predviđena nezavisna palestinska država.

Kao nekadašnji “jastreb” koji je postao “golub”, uživa veliko poštovanje u svetu. Poštovan je prvenstveno zbog vizije mira na Bliskom istoku i zalaganja za rešenje sukoba sa Palestincima.

Nakon moždanog udara poruke podrške stigle su od pape Franje, američkog predsednika Baraka Obame, ruskog predsednika Vladimira Putina, porodice Klinton, Donalda Trampa i britanskog premijera Tonija Blera.

Peres je poslednjih godina nastojao da ostane aktivan uprkos poodmakloj dobi, naročito kada je reč o aktivnostima Peresovog centra za mir, naveo je AFP.

Rođen je 2. avgusta 1923. kao Simon Perski u varošici Višnjeva, tadašnoj Poljskoj, a današnjoj Belorusiji. Njegova porodica se 1934, kada je imao 11 godina, iselila u tadašnju britansku mandatnu teritoriju Palestinu.

Godine 1947. godine pridružio se jevrejskoj vojnoj organiziciji Hagani, koja je bila aktivna u vreme britanske uprave u Palestini.

Prvi izraleski premijer David Ben-Gurion, koji će postati njegov mentor, postavio ga je za direktora novoformiranog ministarstva odbrane kada je Peres imao 29 godina, a znatan deo njegovih aktivnosti bio je decenijama vezan za vojno-odbrambenu strategiju Izraela.

Važio je za pokretačku silu iza izraelskog nuklearnog programa, mada Izrael nikad nije javno objavio da ima takav program.

Peres je 1977. godine postao lider Laburističke partije i prvi put predsednik vlade Izraela, tri sedmice uoči izbora, zbog ostavke Rabina, a na čelnom mestu izraelske vlade bio je od aprila do juna.

Septembra 1984. godine je ponovo postao predsednik koalicione vlade Likuda i Laburista, i na tom mestu se nalazio do oktobra 1986. godine.

Na toj funkciji ponovo se našao u novembru 1995. godine, nakon ubistva Rabina, ali je naredne godine u maju izgubio na izborima od aktuelnog premijera Izraela Benjamina Netanijahua, vođe Likuda.

Pobedom na izborima za predsednika zemlje u Knesetu (Skupština Izraela) juna 2007. postao je predsednik te zemlje, i na toj poziciji se nalazio do jula 2014. godine.

U više navrata je bio ministar spoljnih poslova kao i ministar odbrane, a vodio je i resore finansija i saobraćaja.

Studirao je engleski, ekonomiju i filozofiju u Njujorku, a potom i menadžment na Harvardu.

Govorio je da je tajna njegove dugovečnosti to što malo jede, svakodnevno vežba i popije jednu ili dve čaše dobrog vina.



loading...