Na početku pandemije najugroženiji slojevi su bili starije osobe i hronični bolesnici, govorilo se i da su muškarci ugroženiji od žena, čak i Afroamerikanci i Latinoamerikanci od belaca, međutim, podaci iz trećeg talasa pandemije ukazuju da su trenutno trudnice, deca i gojazne osobe sada preuzeli tu ulogu.
Najvažnije pitanje je da li je deci potrebna vakcinacija? Medicinski stručnjaci su u tome bar složni – odgovor je da.
Više studija je pokazalo da Kovid nije toliko težak kod dece, posebno mlađe, ali to ne znači da ona nisu u riziku od infekcije ili da ne šire virus. Deca mlađa od 12 godina koja su dobila Kovid obično imaju blage simptome, ili ih nemaju uopšte, dok tinejdžeri imaju simptome negde između odraslih i dečjih. Američki Centri za kontrolu i prevenciju bolesti su otkrili da je za tinejdžere više od dvaput verovatnije da će oboleti od Kovida od mališana starosti 5-11 godina.
Istraživači i dalje pokušavaju da shvate zašto postoji ta razlika između starije i mlađe dece, a pedijatar Džejms Vud iz Dečje bolnice Rajli u Indijani, ukazuje da je ključ možda u ponašanju – tinejdžeri su više društveno angažovani i mogu ili ne moraju da nose maske. Osim ponašanja, značajne su i razlike u imunitetu i biološki faktori.
Da li deca mogu da šire virus?
Lekari zato još ne mogu uvek da kažu za koje je dete verovatnije da će razviti teži oblik Kovida, a vakcina bi smanjila šanse za komplikacije. Takođe bi zaštitila stariju decu koja su u povišenom riziku.
Dr Vud kaže da na mestima poput škola, gde su deca u obavezi da nose maske i drže distancu, oni mlađi izgleda da ne šire virus “mnogo”, tamo gde se poštuju pravila.
– Ako mere nisu preduzete, deca zaražena korona virusom mogu isto tako da šire virus na odrasle. Ono što nije jasno je koliko je visok taj rizik – ističe on.
Razvoj vakcine za decu u toku
Trenutno ne postoje planovi za vakcinaciju dece, jer većina mališana nema ozbiljan oblik Kovida, ali možda će to biti neophodno kako bi se pobedila pandemija.
Iako još ne postoje planovi, klinička ispitavanja dečje verzije vakcina protiv Kovida su u toku.
Američka Agencija za hranu i lekove (FDA) je već odobrila “Fajzerovu” vakcinu za starije od 16 godina. “Moderna” i “Jansen” (Džonson & Džonson) vakcine su za one starije od 18. Kineski “Sinovak” je saopštio da je njihova vakcina bezbedna za decu od 3-17 godina, na osnovu preliminarnih podataka koji su podneti kineskim regulatorima na uvid.
Kina je odobrila upotrebu “Sinovaka” na odraslima ali ne i kod dece, jer njihov imuni sistem može da reaguje drugačije na vakcinu. Klinička ispitivanja iz rane i srednje faze sa više od 550 subjekata pokazala su da vakcina izaziva imunu reakciju, kako je u ponedeljak rekao direktor “Sinovaka” Gang Zeng.
– Dvoje ispitanika je razvilo visoku temperaturu nakon vakcinisanja, jedno trogodišnje i jedno šestogodišnje dete. Ostali subjekti su imali blage simptome – rekao je Zeng.
I “Fajzerova” i “Modernina” i “Džonsonova” vakcina su namenjene uglavnom odraslima, ali neke američke države stavljaju na listu prioriteta decu ometenu u razvoju ili sa drugim medicinskim stanjima, navodi Webmd.com.
“Moderna” je nedavno počela istraživanje da decu od 6 meseci-11 godina i za one od 12-17 godina, dok “Džonson” takođe planira slično ispitivanja. “Fajzer” je obavio kliničko ispitivanje za decu starosti od 12-15 godina i uskoro će početi ispitivanje za mlađu.
Izvršni direktor “Fajzera” Albert Burla rekao je da će tinejdžerima biti dozvoljeno da počnu da primaju vakcine protiv Kovida u sledećih šest meseci. On je predvideo da će i mlađa deca, starosti od 5-11 godina, do kraja godine početi da primaju vakcine, preneo je “Jerusalem post”.
Univerzitet Oksford je, takođe, objavio testiranje sa vakcinom proizvođača “Astra Zeneka” nad decom od šest godina.
Treba istaći da se razvoj vakcina za decu odvija sporije, jer je potrebno više nivoa bezbednosti kad je reč o mališanima. Dok su ispitivanja na odraslima požurivana, stručnjaci će sada uzeti više vremena. Takođe, dečje telo će možda reagovati drugačije na vakcinu, zavisno od uzrasta, pa je potrebno više vremena da se prouče te razlike i da se uvere da su vakcine bezbedne.
Studije bi trebalo da traju nekoliko meseci.
U Izraelu 600 dece primilo “Fajzerovu” vakcinu
Više stotina dece između 12 i 16 godina u Izraelu primilo je “Fajzerovu” vakcinu protiv virusa korona i nisu registrovane veće nuspojave, rekao je pre dve nedelje šef izraelskog kriznog štaba Boaz Lev.
– Do sada je imunizovano oko 600 dece. Nisu primećene veće nuspojave, čak su i manje veoma retke i to je ohrabrujuće – rekao je Lev.
Izraelsko Ministarstvo zdravlja preporučilo je vakcinaciju tinejdžera ukoliko imaju određene hronične bolesti zbog kojih su podložni virusu korona.
“Fajzer” vrši studiju nad decom od pet do 12 godina i očekuje novu nad petogodišnjacima i jedanaestogodišnjacima.
Po čemu se razlikuju vakcine za decu?
Sastav vakcina za decu je isti kao i kod onih za odrasle, jedina razlika je u dozi. Stoga je prvi korak kod ispitivanja vakcina za decu odrediti pravu dozu.
Kompanije žele da pronađu najnižu moguću doza koja je ujedno i bezbedna i proizvodi ciljani nivo antitela u organizmu deteta. Portal Theconversation.com navodi da “Moderna” koristi dozu od 100 mikrograma kod odraslih, dok kod dece mlađe od dve godine ispituje tri različite doze – od 20, 50 i 100 mikrograma – a dve doze za decu stariju od dve godine – 50 i 100 mikrograma.
Jednom kad se odredi optimalna doza pokrenuće se ispitivanje sa placebo grupom da se utvrdi efikasnost doze. Ovakav sistem ispitivanja treba da bude rigorozan, jer je ključ u bezbednosti dece i da im se obezbedi efikasna vakcina.
– Nema bezbednosnih signala sa istraživanja vezanih za odrasle i adolescente koji bi me zabrinuli kao pedijatra. Ali, studije još uvek treba da se urade na deci – ističe dr Vud.
Skepticizmi
Oni koji su skeptični po pitanju vakcinisanja dece ukazuju da su smrti od Kovida među njima retke. To je tačno, ali je većina njih imala neko prethodno medicinsko stanje zbog kojeg su bili u riziku. Ali, to je samo deo priče, ukazuju stručnjaci.
Profesorka Marti Makari sa Univerziteta Džons Hopkins i dr Nikol Safijer iz Centra za kancer Memorijal Sloan Ketering, rekle su za “Vašington post” da teška oboljenja i intenzivna nega povezani sa infekcijom Kovida mogu dovesti do značajnih dugoročnih problema.
One ukazuju da su hiljade dece u SAD, razvile višestruki upalni sindrom zbog Kovida. Procenjeno je da se MIS-C javlja u 0,09 potvrđenih slučajeva zaraze kod dece. Skoro sva su preživela, ali su u nekim slučajevima ostale doživotne posledice, poput slabljenja srčanog mišića i oštećenja nerva.
Vakcinisanjem i sprečavanjem infekcije kod dece može da znači i sprečavanje posledica dugog Kovida, stanja kod kojeg deca pate od umora, bolova u mišićima ili neuroloških simptoma mesecima nakon zaraze. Tek nedavno su prepoznati slučajevi ovog stanja, ističe “Post”. Iako deluje da je manje uobičajeno kod dece nego odraslih u srednjem dobu, i dalje se malo zna o tome.
Postoji i zabrinutost da deca prenose virus osetljivim slojevima stanovništva, poput starijih osoba. Meta analiza objavljena u žurnalu Kliničke infektivne bolesti otkrila je da je manje verovatno da su deca uzrok izbijanja zaraze u domaćinstvu, međutim ima dokumentovanih slučajeva dece koja su prenela Kovid odraslima.
Makari i Safijer ističu da se rizici od Kovida moraju odvagnuti spram potencijalnog rizika od vakcinisanja dece.
– Da bude jasno, odlučiti da li treba vakcinisati decu zahtevaće strpljenje – istakle su one, odnoseći se na klinička ispitivanja koja su u toku.
– Ne treba požurivati bilo kakvu univerzalnu politiku dok se ne završi proces evaluacije vakcina, podaci ne budu ubedljivi i da budemo sigurno da Kovid ostaje pretnja. Ipak, snažno verujemo da pedijatrijske vakcinacije spasavaju živote, a to će možda biti tačno i za Kovid vakcine.
Imunitet krda
Cilj vakcinisanja dece je da se minimalizuje rizik, a jednom kad se odobre vakcine za njih, distrubucija će verovatno biti poput one kod odraslih, sa rizičnim grupama na vrhu liste.
Vakcinisanje dece takođe bi povećalo šanse da stanovništvo neke zemlje stekne imunitet krda. Samo u SAD deca mlađa od 21 godine čine 25 odsto populacije, a zemlja je zabeležila najmanje 225 smrtnih slučajeva kod mališana od Kovida, dok su hiljade u bolnici, navodi portal Theconversation.com.
Glavni epidemiolog SAD Entoni Fauči smatra da SAD verovatno neće doseći imunitet krda dok se ne vakcinišu deca.
– Mi zaista ne znamo koja je ta magična tačka dosezanja imuniteta krda, ali ono što znamo je da ćemo biti u dobroj formi ako vakcinišemo većinu populacije. Voleli bi da do kraja ubacimo, i moraćemo da ubacimo decu u imunizaciju – rekao je on u četvrtak, preneo je Webmd.com.
Fauči je procenio da je za dosezanje imuniteta krda potrebno vakcinisati 70-85 odsto populacije. I drugi stručnjaci se kreću oko tih brojki, neki navode i 60-90%. Fauči je dan ranije rekao da bi SAD mogle da krenu da vakcinišu srednjoškolce na jesen, a mlađu decu početkom 2022, preneo je CNBC.
A dok se ne razviju vakcine za decu i dostigne imunitet krda, preporuka je da se mališani, tinejdžeri i svi ostali i dalje pridržavaju pravila distance i drugih mera protiv Kovida.
