Nemačka kancelarka Angela Merkel je partnerima u Evropskoj uniji predočila da se temeljit preokret u izbegličkoj krizi mora zajedno naći do susreta vodja EU u martu, jer će inače Berlin biti prisiljen da i posle maja produži kontrolu šengenskih granica, a razmotriti i uvodjenje "mini-Šengena".
I, kako to navode neki mediji i analitičari u EU, Berlin ukazuje da će oko sebe okupiti bogate i stabilne članice EU koje su spremne na formiranje “čvrstog jezgra” oko evra, što bi značilo da se stvara “Evrope u dve brzine”.
Ima, ipak, i mišljenja da, čak i ako bi “pao Šengen”, ne bi “pukao evro”, jer su članice koje čine jezgro jedinstvene evropske valute bogate zemlje, imaju moćne privrede, Evropska centralna banka ima ogromne devizne rezerve, mada bi se EU neminovno raslojila.
Nove PRETNJE Islamske države: Neka Pariz bude lekcija… (FOTO)
U analizama se ukazuje i na to da je nemačka kancelarka Merkel ponovo bila prisiljena da direktno u Berlin pozove turskog premijera Ahmeta Davutoglua i stavi mu do znanja da odmah mora krenuti u primenu dogovora sa EU o zaustavljanju priliva imigranata preko Turske u Evropu, jer samo tako može dobiti obećanu pomoć EU od tri milijarde dolara.
Svesna da se izbeglička kriza, koja je počela da iznutra razara EU, mora rešiti u korenu, a to znači zadati ozbiljne udarce terorističkoj islamističkoj paradržavi u Siriji i privoleti Tursku da zaustavi neometanu navalu imigranata, ali i terorista ka Evropi, kancelarka Merkel je razgovarala i s američkim predsednikom Barakom Obamom i od njega dobila obećanje da će temeljito pomoći da se zaustavi teška izbeglička kriza.
Portparol nemačke vlade Štefen Zajbert izjavio je da je Obama telefonom pozvao kancelarsku Merkel i rekao da će “vlada SAD bitno pomoći” da se dramatična kriza zaustavi novcem i angažovanjem u političkom, jedino mogućem rešenju krize u Siriji.
Obama je naveo da je saglasan za sazivanje velike donatorske konferencije za Siriju i sazivanje u UN skupa svetskih vodja na konferenciju o izbegličkoj krizi.
Američki potpredsednik Džo Bajden je istovremeno, uz kritiku na račun teških kršenja ljudskih prava i medijskih i sloboda izražavanja u Turskoj, što je Angela Merkel pažljivo izbegla da pomene u susretu s Davutogluom, u Ankari saopštio da će se SAD i vojno zajedno s Turskom angažovati u bitki protiv islamista na severoistoku Sirije.
Analitičari, poput komentatorke britanskog dnevnika Gardijan Natali Nugared, ocenili su da je i u Vašingtonu zazvonilo zvono za uzbunu zbog saznanja da teška izbeglička kriza, uz terorizam, pretnju Velike Britanije da će se otcepiti od EU, još uvek nerešene ekonomske krize, žarišta u Ukrajini, neumitno vode pucanju EU iznutra i dovode u pitanje strateško savezništvo SAD s Evropom.
Rusija zatvorila granicu sa Norveškom!
Čelnik Vojnog komiteta NATO-a, general Petr Pavel, jasno je stavio do znanja da je izbeglička kriza povezana s terorizmom i da predstavlja ozbiljan bezbednosni izazov, a diplomatski zvaničnici u NATO-u su agenciji Beta bez uvijanja rekli da su ključni problem u izbegličkoj krizi politika nemačke kancelarke Merkel i krajnje zabrinjavajući postupci vlasti u Ankari oko izbeglica i upliva na sukobe u Siriji.
Komentatorka Gardijana smatra da se Evropska unija našla na ozbiljnoj prekretnici i da je zato nužno da SAD razmotre temeljitu političku, ali i ekonomsku podršku stabilizaciji evra i evropske privrede, jer je to u suštinskom interesu Amerike i celog sveta, i da uradi upravo nešto slično Maršalovom planu, velikom poduhvatu obnove Evrope posle Drugog svetskog rata… I da Vašington jasno predoči britanskim političarima da će “strateško savezništvo” Amerika-Britansko ostrvo pretrpeti ozbiljne udarce ako odluče da Veliku Britaniju “razdruže” od EU.
Italijanski list Republika nije odoleo da na svoj način zaključi da se “osovina Angele Merkel s Obamom može ispostaviti odlučujućom i za zaustavljanje ozbiljnih kritika na račun imigracije unutar Nemačke, pogotovo što je, u vezi s napadom izbeglica na žene u novogodišnjoj noći, islamski imam u tom gradu dolio ulje na vatru izjavivši da su ‘za te napade krive i devojke jer hodaju polugole i naparfimisane'”.
I bivši zapovednik NATO snaga u Evropi, admiral Džejms Stavridis, zaključio je u dugoj analizi “evropske krize” da je “bezbednosno ustrojstvo Evrope, koje je relativno mirno iznedrilo izlazak iz Hladnog rata, sada pod krajnje oštrim pritiskom”.
To je, ukazuje Stavridis, “prvenstveno haos na Bliskom istoku, pre svega u Siriji… koji preti navalom dvostruko većeg broja izbeglica do leta u Evropu, što će još dramatičnije zaoštriti društvenu napetost i naročito ugroziti unutrašnji prostor bez granica”.
U raspravu se uključio i bivši predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Havijer Solana koji smatra da, iako je kriza s evrom bila opasna, “sad tek predstoji pravi izazov, jer izbeglička kriza udara na samo središte Unije, Nemačku, gde je na udaru i nevoljama kancelarka Merkel”, dodajuči da je to “suštinska politička kriza”.
Profesor na Institutu društvenih nauka u Beču Ivan Krastev rekao je da refendumi u Holandiji, o, za neke Holandjane spornom sporazumu o slobodnoj trgovini EU-Ukrajina, i Velikoj Britaniji o ostanku ili ne u Uniji, pritisci zemalja na jugu EU da se odustane od politike “stezanja kaiša” i potpuno odbojan stav istočnih članica Unije prema prihvatanju naročito muslimanskih izbeglica, Evropu stavljaju na tačku mogućeg rascepa”.
Više analitičara ocenjuje da je sad Berlin došao do onoga što smatra ključnim prelomnim trenutkom za interese kako Nemačke, tako i cele Evrope, pa i nezaobilaznog savezništva s Amerikom.
I “mnogi znaci govore da bi kancelarka Merkel ozbiljno mogla da razmisli o savezništvu sa članicama EU koje žele ambicioznija zajednička rešenja”, ističe analitičar njujorške Juroazija grupe Mudžatba Rahman.
On i komentatori nekih evropskih medija tvrde da bi “čvrsto jezgro” uz Nemačku mogle činiti i Austrija, Francuska, Belgija, Holandija, Luksemburg i Švedska…
Vrlo ugledni analitičar briselskog Centra za evropske političke studije Danijel Gros je jedan od onih koji smatraju da će evro, a time makar i sužena evrozona članica EU, opstati zato što je ekonomski potencijal mnogih članica i dalje veliki i zato što je u interesu Amerike i celog sveta da se Evropa ne raspadne i zapadne u ekonomsku duboku krizu opstanka.
Ipak, neki čelnici u EU, poput francuskog premijera Manuela Valsa, stavljaju do znanja da se mora naći hitno zajedničko rešenje za izbegličku krizu, jer će se EU raspasti.
