Niski prihodi od nafte, sankcije Zapada i strukturni problemi sve više muče ruskog predsednika Vladimira Putina. Državne rezerve se tope, a konflikti sa Zapadom samo što nisu još više ojačali.
Prošle godine ekonomski rezultati pali su za 3,8 posto, a Svetska banka očekuje da će se ove godine taj pad nastaviti za dodatnih 1,9 posto, piše Dojče Vele. Cena nafte se prepolovila, tako da država od naftnih kompanije ubira sve manje novca.
„S tako niskim cenama nafte i gasa ekstremno je teško finansirati budžet“, rekao je Stefan Meister, stručnjak za Rusiju u Nemačkom društvu za spoljnu politiku (DGAP).
Vlada može krpiti rupe u budžetu samo ako pozajmi novac iz državnih rezervi, koje su ranijih godina popunjene velikim profitom iz energetskog sektora.
JEDINSTVENA SILA EVROPE! Da li je VOJNA dominacija Nemačke put ka stvaranju VOJSKE EU?
Sanckije Zapada na Rusiju stvaraju dodatni pritisak. Obustavljena je trgovina, a još je bolnije to što otežavaju finansiranje investicija.
„Zapadne sankcije su onemogućile našim bankama i firmama da uzimaju kredite u inostranstvu. Niko nam više ne pozajmljuje novac, čak ni Kina“, rekao je direktor moskovskog Instituta za energetsku politiku Vladimir Milov, takođe i osnivač opozicione stranke Demokratski izbor.
Krediti su u poslednjih deset godina bili temelj ruskog ekonomskog rasta, a sankcijama je kreditni obim smanjen sa 700 na 470 milijardi dolara, kaže Milov.
Ovaj ogromni gubitak kapitala je doveo do toga da je rublja opala za oko polovinu u odnosu na dolar. Tu su još i strukturni problemi. Privredom vlada nekoliko velikih preduzetnika, koji su upućeni na politiku. „Postoje nedostaci za tržišnu konkurentnost, ali i nedostaci kada je reč o pravnoj državi“, kaže Meister.
Rusko rukovodstvo želi da upravlja prodajom državnih preduzeća i planira najveći talas privatizacije poslednjih godina. Ali, u svakom slučaju ne planira da proda većinski udeo u kompanijama.
„Režim ovde igra na vreme. Neće doći do održivih odluka kojima bi se poboljšala situacija u privredi. Pokušava se prodati samo deo preduzeća dok možda opet ne skoče cene nafte i zemnog plina“, rekao je Meister.
Ovo sve najviše se prelama na leđima naroda. Prema podacima Svetske banke, broj siromašnih u Rusiji je porastao na 20 miliona, od ukupno 140 miliona stanovnika, što je najveći broj u poslednjih devet godina.
Stopa inflacije zvanično iznosi 12,9 posto. Nezaposlenost nije porasla, a nezadovoljstvo Rusa i dalje je sve veće i postaće problem Putinu. On se za taj scenario upravo priprema.
„Primećuje se jačanje represivnog aparata. Upravo je osnovana nova nacionalna garda. A ja ne vidim spremnost u narodu za masovne demonstracije, ni opoziciju koja to može povesti“, kaže Meister.
Pitanje koje najviše zanima sve jeste kada će tačno Rusija ostati bez novca. Sredstva iz državnih rezervi bi mogla nestati krajem ove godine, kazao je ministar finansija Anton Siluanov.
Ako cene nafte ne porastu, Rusija bi ovako mogla preživljavati još dve do tri godine, procena je Stefana Meistera. Ipak, čini se da sve i dalje ide nizbrdo za Rusiju, budući da se promena smera u ukrajinskom konfliktu još ne vidi, kao ni okončanje sankcija Zapada.
Upravo suprotno, konflikti sa Zapadom mogli bi se još pojačati. „Režim će tako pokušati da skrene pažnju sa ekonomske krize i kreiraće sve više spoljnopolitičkih konflikata“, zaključio je nemački stručnjak za Rusiju.
