Na prvi pogled Doris Pejn (85) deluje kao elegantna dobrodušna starica, ali je zapravo prevarantkinja koja iza sebe ima šest decenija krađa. Zbog njenog izgleda nijedan prodavac u prodavnici nakita ne bi posumnjao da je ona zapravo ušla u radnju da ih pokrade.
Ona je, iako treba da joj se sudi zbog njih, otvoreno pričala o svojim krađama, ali odbijajući da navede detalje i da otkrije kako je birala žrtve.
– Ne određujem ja šta će se desiti kada uđem u radnju. Ljudi koji tamo rade određuju tok. Ja ne tražim da vidim nešto što košta 10.000 dolara. Oni odlučuju šta će da mi pokažu s obzirom na to kako se predstavim i kako izgledam – kaže ona.
Tokom razgovora sa njom bio je prisutan i njen advokat, koji ju je često zaustavljao kada pomisli da će reći više nego što treba.
– Nikad nisam izašla iz prodavnice sa komadom nakita u torbi ili u džepu. Nikad nisam skrivala ono što uzmem. Baš nikad – otkriva ona.
Policija se ne bi složila sa ovom njenom izjavom. U oktobru je uhapšena i optužena da je u džepu iz “Kristijan Dior” radnje iznela par minđuša od 690 dolara. Prema sudskim dokumentima, optužena je za šest krađa, većinom na području južne Kalifornije, koje datiraju od 1999. godine.
Pejn je odrasla u Zapadnoj Virdžiniji, a sa porodicom se kao tinejdžerka preselila u Ohajo. Nakon srednje škole radila je četiri godine u staračkom domu i to je jedini “pravi posao” koji je imala. Sama za sebe kaže da je tokom života bila lopov, da se time bavila.
– Bila sam lopov. To svi znaju – kaže ona uz osmeh.
Ona je tokom svih ovih godina imala bar 22 saučesnika koji su joj pomagali u krađama. Iako je nekoliko puta bila u zatvoru, za većinu krađa nije kažnjena.
Ideja da počne da krade i da od toga živi javila joj je još u tinejdžerskom dobu. Kada je imala 13 godina, prijateljski nastrojen vlasnik radnje pustio ju je da pogleda nekoliko satova kada mu je rekla da joj je majka obećala sat kao poklon ako bude imala dobre ocene. Ali kada je belac ušao u radnju, prodavac je promenio svoj stav prema njoj, jer nije želeo da kupac vidi da je fin prema crnkinji. Ona je sa satom na ruci izašla iz radnje ni ne shvativši da ga nije skinula, a vlasnik je takođe zaboravio da je sat kod nje. Tada se vratila u radnju i dala mu sat, ali je došla na ideju, koju je saopštila svojoj majci od koje je dobila savet da ne treba da krade.
– Nikad mi se nije sviđala reč “krađa”. Stalno sam pričala “Ne, to nije krađa. Samo uzimam ono što mi daju”. Tako sam s vremena na vreme odlazila i uzimala poneki dobar komad nakita – priča Doris.
Legenda o njenim krađama dugo je fascinirala javnost i medije. O njenim poduhvatima objavljeno je bezbroj priča, a napravljen je i dokumentarac o njoj.
