U Beogradu se trenutno na ulici nalazi preko 1000 migranata. Neki od njih su u srpskoj prestonici "tek" dve nedelje, ali ima i onih koji ovde čekaju već 3 meseca. Većina njih je iz Avganistana, a krajnji cilj nije im Nemačka već Francuska. Ekipa portala Dnevno.rs posetila ih je u njihovim improvizovanim domovima u Savamali u kojima žive po debelom srpskom minusu.

 

Foto: Dnevno.rs/ Ivan Tošković

U Prihvatni centar u Obrenovcu iz parka u Beogradu nedavno je preseljeno 250 ljudi, ali oko 1.100 migranata koji odbijaju da odu u prihvatne centre i sada se nalazi u okruženju parka i na otvorenom.

Danas je u Beogradu izmerena temperatura od -1 stepena Celzijusa. Migranti koje smo zatekli na otvorenom kažu da je sada dobro i da je najkritičnije bilo pre samo nedelju dana kada je temperatura išla i do -17.

Najveći problem im predstavlja vetar koji uteruje hladnoću u kosti. Pokrivaju se sa jorganima i ćebadima preko glave i kažu da su svesni da Beograđanima koji ih vide usred bela dana predstavljaju jako čudan prizor. 

Foto: Dnevno.rs/ Ivan Tošković

Među grupom koju smo zatekli kod Ekonomskog fakulteta preovlađuju “ekonomski migranti” iz Avganistana. Uglavnom su starosti do 30 godina, a među njima nema žena i dece. 

Hanhal (23) deonicu od skoro 6 hiljada kilometara putuje već 6 meseci. Iz Avganistana, preko Irana, Turske i Bugarske došao je u Beograd. Ovde se smrzava već 3 meseca i kaže da mu ne pada na pamet da ode u prihvatni centar.

 

Najgore mu je, objašnjava, bilo u Bugarskoj.

Prvi put kada smo prelazili granicu između Turske i Bugarske, uhvatili su nas bugarski policajci. Te batine pamtiću do kraja života. Pošto su nam uzeli po 50 evra, sproveli su nas u kamp gde smo posle 10 dana organizovali bekstvo. Uspeli smo konačno da stignemo u Srbiju. Beograđani su dobri prema nama i nemamo neprijatnosti – kaže Hanhal za Dnevno.rs

Pridružuju nam se još dva tamnoputa mladića koja na iskvarenom engleskom objašnjavaju zašto im je bolje na ledenom beogradskom asfaltu nego u toplom prihvatnom centru.

 

Foto: Dnevno.rs/ Ivan Tošković

– Posle nešto više od mesec dana provedenih u prihvatnom centru, deportuju nas za Makedoniju i to je ozbiljan korak unazad na našem dugom putu ka Evropi. Sama deportacija vrši se iznenada, noću dok spavamo. Policija nam ulazi u sobe oko 2 ujutru, i onda nas voze do granice sa Makedonijom – objašnjava Abdul Rašid (20) kome je cilj da u što kražem roku stigne do Francuske.

 

Foto: Dnevno.rs/ Ivan Tošković

Ni ostali iz njegove grupe ne smeju da rizikuju bilo kakav put nazad.

Da bi se iz Makedonije vratili u Beograd potrebno nam je oko 5-6 hiljada evra. Mi taj izdatak ne možemo da prouštimo. Posle 6 meseci dugog putovanja, novca je sve manje, a tenzija je sve veća. Sa druge strane, u Beogradu uspevamo da uštedimo zahvaljujući besplatnim obrocima – priča za naš portal Muhamed (25) i uz osmeh dodaje da su u srpskoj prestonici dosta novca sačuvali na besplatnom smeštaju jer “ne plaćaju parking”.

Inače, ova tri simpatična momka, upoznala su se u Bugarskoj i od tada su nerazdvojni. Zajedno planiraju odlazak u Francusku. 

 

Foto: Dnevno.rs/ Ivan Tošković

Muhamed je krenuo u Nant kod brata. Završio je informatičke tehnologije u Avganistanu i nada se uspešnoj karijeri u Evropi.

 

Foto: Dnevno.rs/ Ivan Tošković

I pored toga što ih čeka dug put smatraju da je kraj njihovim mukama blizu. Potrebno je samo da pređu granicu Srbije sa Evropom. Kako kažu, ta prepreka je najopasnija!

Ipak, potajno se nadaju da će se u jednom trenutku granice otvoriti. Ako ne, ostaje im da probaju da ih pređu na crno, ali za to će morati da čekaju neko toplije vreme.

Do tada, Savamala i ledeni krevet pod zimskim nebom Beograda jedini je dom koji imaju.