Prikupljajući geografske podatke i uzorke verovatnosti, naučnici su dali precizan kalendar cunamija, zemljotresa i erupcija koje će nas pogoditi vrlo brzo.
Nedavni razorni potres koji je pogodio unutrašnjost Italije sa brojnim žrtvama podsetio nas je koliko smo ranjivi, odnosno nepripremljeni za katastrofe koje nam priroda donosi.
Istorija Zemlje je oduvek oblikovana prirodnim katastrofama, na koje, bez obzira na svoj tehnološki napredak, ne možemo uticati. Neka su područja sveta znatno češće pogođena takvim događajima, a neka od njih mogu usmrtiti na hiljade ljudi.
Naučnici na temelju raznih geoloških, meteoroloških i drugih merenja za Listverse predviđaju koje bi prirodne katastrofe mogle pogoditi Zemlju u bliskoj budućnosti, kao i područja koja su posebno ugrožena.
Najnesigurnija zemlja na svetu je Vanuatu, pacifička ostrvska državica, kojoj prete prirodne katastrofe. Čak više od trećine njenog stanovništva je u opasnosti od nepredvidive naravi prirode, a prete im potresi, vulkanske erupcije i cikloni.
Zbog svega toga Vanuatu je zauzeo prvo mesto na listi World Risk Reporta s indeksom od 36,72 odsto. Slede Tonga, Filipini, Solomonska ostrva i Gvatemala. Zemlje s velikim rizikom takođe su Karibi, Centralna Amerika i južni delovi afričkih država.
Koliko je ugrožena Srbija?
Kada udare zemljotresi i poplave, najranjivije su države u kojima manjka infrastrukture, logistike i dobre politike. Srbija je jedna od njih, pokazuje Svetski izveštaj o riziku koji je objavilo udruženje „Razvoj pomaže“.
Srednje jaka nijansa roze – tako je Srbija ofarbana na karti rizika koju je izdalo udruženje „Razvoj pomaže“ koje okuplja sedam velikih humanitarnih organizacija. Radi se o riziku od prirodnih katastrofa koji u velikoj meri zavisi od igre prirode: tako je verovatnoća zemljotresa daleko veća u Italiji, a poplava u Holandiji nego na Balkanu. Ali autori ovogodišnjeg izveštaja u obzir uzimaju i državnu politiku i njene posledice: kakva je infrastruktura? Da li su građevine trošne i padaju i pri lakšem potresu? Kako se reaguje u slučaju prirodne katastrofe? Kako se pomaže pogođenima?
Loša infrastruktura
Prirodni uslovi nisu naklonjeni Srbiji gde postoji relativno visok rizik od zemljotresa i poplava. Međutim, što se tiče onoga što čovek može uraditi kako bi predupredio posledice, Srbija se nalazi u grupi zemalja u kojima postoji „potreba“ za delovanjem. Tu je u sredini, u društvu recimo Alžira, Jermenije, El Salvadora i Gvatemale.
Saobraćajna infrastruktura Srbije – sigurni putevi, železnica, aerodromi, luke – ocenjena je sa 20 odsto (najbolje je, među ugroženim zemljama, ocenjena Australija sa 54, a najgore Kirgistan sa 11,2 odsto). Izgrađenost i kvalitet električne mreže je u Srbiji ocenjen sa 80,1 odsto (najgori Čad 9,3 odsto, najbolja Holandija 97 odsto), a logistika – efikasnost carine i graničnih prelaza, kvalitet transportne infrastrukture – sa 44,1 odsto (najgori Haiti sa 17,9 odsto, najbolja Holandija sa 79,7 odsto).
Takođe, Srbija je u tekstu izveštaja izdvojena kao zemlja koja je zbog loše pripremljenosti prebačena u kategoriju veće ugroženosti – iz klase „srednjeg“ u klasu „visokog rizika“. U izveštaju je to objašnjeno povećanjem ranjivosti nakon aktualizacije podataka, ali i zbog smanjenih kapaciteta za borbu sa katastrofama. Suprotno, Namibija je zbog dobrih mera prebačena iz „srednjeg“ u „nizak rizik“.
“Lideri“ u regionu
Od 171 zemlje za koju su prikupljeni podaci, Srbija je na ne baš ponosnom 68. mestu. Od država regiona, gore stoji jedino Albanija (40), a od evropskih država samo još Holandija (49) zbog geografske izloženosti olujama i poplavama.Daleko su manje rizične BiH (91), Rumunija (97), Makedonija (98), Mađarska (105), Bugarska (120), Hrvatska (125), Slovenija (134). Za Crnu Goru podaci nisu prikupljani, dok se Kosovo uopšte i ne pominje.
Do 2025. će Zemlju pogoditi velika solarna oluja
Najveća prirodna katastrofa koja će vrlo verovatno pogoditi Zemlju ne potiče s naše plane, već sa Sunca. Ono ima svoj ciklus aktivnosti – odnosno razdoblja smanjene i pojačane aktivnosti poput solarnih baklji i Sunčevih pega, u zavisnosti od samog ciklusa. Najveće nedavni broj aktivnosti je zabeležen u julu 2012., nakon masovnog koronarnog pražnjenja (CME) koji je prošao kroz Zemljinu orbitu i pogodio STEREO-A svemirsku stanicu.
Tokom tog pražnjenja, izbacuju se oblaci magnetne plazme teški milijardu tona, a ona se ponaša kao elektromagnetni puls koji deluje na elektroniku na Zemlji.
Solarna oluja sadrži solarnu baklju, visokog nivoa UV zračenja, energetske čestice koje uništavaju ključne delove satelita i brojne masovna koronorna pražnjenja. Zemlja je izbegla katastrofu 2012., ali naučnik Pit Rilej nakon analize zapisa solarnih oluja iz proteklih 50 godina, smatra kako drugi put nećemo biti te sreće.
Prema njegovoj analizi, postoji 12 odsto šanse da će velika solarna oluja pogoditi Zemlju u sledećih 50 godina, a verovatno je kako će se to dogoditi do 2025. To će omesti radije, GPS, satelitsku komunikaciju i milione elektroničkih uređaja širom planete, kao i uzrokovati štetu od 1 do 2 triliona dolara u prvoj godini nakon udara, a za potpunu sanaciju biće potrebno čitava decenija.
Ogroman potres Kaliforniju očekuje do 2045.
Velika američka geološka studija pokazala je kako postoji velika verovatnost od potresa magnitude veće od osam stepeni po Rihteru, koji pravi štetu u krugu od nekoliko hiljada kilometara od epicentra te nastaje jednom u 30 godina. Tog se potresa Amerikanci dugo pribojavaju i nazivaju ga “The big one”. Najverovatnije će potres krenuti iz San Andreasa a onda uništiti sve od juga Kalifornije do unutrašnjosti Los Anđelesa.
Više od 300 svetskih naučnika je napravilo “realan scenario krize” kroz računarsku projekciju. Predviđaju kako će potres izazvati proratne valove koji će putovati brzinom od 11.600 kilometara na čas i uzrokovati ogromnu štetu na putevima, kućama, mostovima i zgradama. Vlada je uložila preko pet miliona dolara u razvoj sistema za rano upozorenje od potresa, a on je danas u stanju izdati upozorenje tek 10 sekundi pre samog potresa.
Najveći cunami ikad izazvaće erupcija na Kanarskim ostrvima
Naučnici sa Sveučilišta London u saradnji s onima na Univerzitetu Kalifornija, a na čelu s dr. Stivenom Vardom predviđaju kako će vulkan Kumbre Vieja na Kanarskim ostrvima eruptirati te tako stvoriti najveći cunami u istoriji Zemlje.
Tvrde kako je tokom zadnjeg potresa na tom području došlo do pucanja strukture vulkana, zbog čega je njegova leva strana potpuno nestabilna. Ako do erupcije dođe, uzrokovaće ogromne talase koji će putovati brzinom od 800 kilometara na sat pa će za nekoliko sati doći do obale SAD, Engleske, Kariba…
Do 2100. istočna obala SAD će biti potopljena
Uragan Sendi koji je 2012. pogodio SAD vrsta je oluje koja pogađa jednom u 500 godina, a prava opasnost ne leži u takvim olujama, već u postupnom povećanju nivoa mora, tvrde naučnici sa Instituta Virdžinija. Prema opsežnoj studiji, nivo mora duž istočne obale SAD od floridskog Ki Vesta do kanadskog Njufaundlenda u stalnom je povećanju od 1987. Svake godine more se podiže za oko 0,3 milimetra, što je i do četiri puta brže nego bilo gde drugde na Zemlji.
Predpostavlja se da će u Njujorku nivo mora narasti za 79 cm do 2050., zbog čega će trećina grada biti potopljena, a poplave će osim gradova uništiti i ekonomiju…
Neminovna je erupcija Fudžija
Nakon što je potres Tohoku pomerio kopnenu masu Japana, 20 od ukupno 110 aktivnih vulkana u Japanu pokazali su povećanu seizmičku aktivnost. Tamošnji vodeći stručnjaci veruju kako do erupcije može doći svakog dana, a prema kalkulacijama Japan će imati jednu masovnu erupciju svakih 37 godina.
Na listi aktivnih vulkana je planina Fudži, najviši vulkan Japana na 3.773 metara nadmorske visine.
Francuski i japanski naučnici su objavili izveštaje prema kojem je Fudži jedan od nekolicine vulkana za koje su najveće šanse da će eruptirati. Budući da je udaljen tek oko 100 kilometara od Tokija. Grad će najverovatnije pokriti tone pepela, a biće potrebno evakuisati preko 750 hiljada ljudi.
