PRIVATNE LABORATORIJE RADE TESTOVE NA KORONU: Cene i do 4 puta više nego u državnim

Privatne laboratorije od ponedeljka mogu da rade serološke testove na virus Kovid-19, ali je u pojedinim klinikama ova analiza i do četiri puta skuplja nego u državnim laboratorijama.

Pixabay

Dozvolu za serološka ispitivanja na kovid dobilo je 27 privatnih laboratorija u Srbiji, pišu “Novosti”.

Kada je državnim laboratorijama, zapravo u svim kovid-ambulantama i zavodima za javno zdravlje, od 1. jula omogućena ova vrsta testiranja na lični zahtev, propisana je i jedinstvena cena od 1.200 dinara.

Serološko testiranje bilo je skuplje jedino u Institutu za primenu nuklearne energije (INEP), koji analizu na antitela SARS-KOV-2 naplaćuje 3.000 dinara, i to opravdava činjenicom da primenjuje nešto drugačije testove nego ostale državne laboratorije. Privatnici, međutim, samostalno određuju cenu serološkog testa, pa je “razrezao” ko je koliko hteo.

Trostruko skuplji test

U jednoj od najvećih beogradskih privatnih medicinskih ustanova, serološki test košta 3.900 dinara. To što je cena više nego trostruko veća nego u državnim laboratorijama objašnjavaju time da rade “antigensko testiranje”.

Za razliku od PCR testova koji se jedino smatraju validnim u detekciji virusa SARS-KOV-2 i indikovani su kod osoba sa kliničkom slikom bolesti, serološko testiranje je više u domenu – radoznalosti. Naravno, osim kada se radi za potrebe studija tokom kojih se prikupljaju saznanja o još nedovoljno poznatom virusu korona, prenosi “Blic”.

Jer, ako se serološkim testom traže Igm antitela kao dokaz akutne infekcije, čak i kada se nađu, mora naknadno da se radi i PCR test. A, ako se traže Igg tela, kao dokaz da je kovid 19 preležan i da je ta osoba stekla imunitet na ovu zarazu, opet se ne dobija “jasna” slika – naučnici još nisu objasnili ni zašto neki pacijenti posle preležanog kovida nemaju antitela, niti koliko su i do kada zaštićeni oni koji ih imaju u krvi.

Na prvih 1.000 testiranih u Srbiji u okviru pilot-projekta pred nacionalnu studiju, pokazalo se da imunitet ima 6,4 odsto populacije, što odgovara broju od oko 448.000 ljudi. “Skor” nije mnogo bolji čak ni u Švedskoj koja je od početka primenjivala strategiju sticanja imuniteta krda, a još je daleko od prokuženosti od 60 odsto populacije, što bi bila donja i najtanja kolektivna brana od virusa.

Da nije mnogo pametno da se oslanjamo na kolektivni imunitet, upozorili su i članovi Kriznog štaba, profesor dr Mijomir Pelemiš, infektolog, i dr Srđan Janković, imunolog.

– Kolektivni imunitet je poželjan, ali u ovoj situaciji očigledno nije rešenje – kaže prof. Pelemiš i dodaje:

– Oslanjanje na njega je rizično, jer nije moguće oceniti kako će se virus manifestovati kod svakog pojedinca, kao što se ne može ni utvrditi koliko dugo se zadržava u organizmu nakon ozdravljenja – navodi Pelemiš.

Iako kaže da je logično bilo očekivati da će se graditi kolektivni imunitet, dr Srđan Janković navodi da ne znamo u kojoj meri se na to možemo osloniti.

– A čim to ne možemo da kažemo, to znači da se na to ne možemo osloniti – izričit je dr Janković.

Provera međunarodnih uslova za PCR

Za PCR tesiranje apliciralo je mnogo manje laboratorija nego za serološke testove, tek sedam ili osam, a one koje dobiju dozvolu, testove bi mogle da počnu da rade od 15. avgusta.

– Još se proverava da li privatne laboratorije koje su se prijavile za PCR ispunjavaju kriterijume koje je propisala Svetska zdravstvena organizacija – kažu u Ministarstvu zdravlja.



loading...