Arati Čauhan vodi sklonište za zaštitu životinja u Navi Bombaiju i prva je ukazala na taj problem.

– Ne radi se samo o psima. Sve životinje su pod uticajem zagađenja. Videla sam pet takvih pasa, od kojih je jedan bio slep – rekla je za Sky News.

Dodala je da su je oči počele peći kada je otišla da istraži zagađeno područje. Ipak, to je bio tek početak, jer se u međuvremenu razbolela i još uvek se oporavlja.

– Radnici u favrikama u okolnim područjima imaju takođe zdravstvenih problema, posebno sa disanjem. Nažalost, ništa ne mogu učiniti po tom pitanju jer moraju raditi kako bi zaradili novac za hranu – požalila se Arati Čauhan.

Postoji oko 1.000 fabrika farmaceutskih proizvoda, boja i fabrika hrane u okrugu Taloja. Provera kvaliteta vode reke Kasadi pokazala je da je njihov tretman otpadnih voda neadekvatan. Nivo biohemijske potrošnje kiseonika (BOD) iznosila je vrtoglavih 80 miligrama po litru. Inače, riba izumire kada je nivo BOD-a iznad 6mg / l, a nivo iznad 3mg / l čini vodu neprikladnom za ljudsku ishranu.

Aktivisti su se godinama žalili vlastima zbog svega toga, ali bez uspeha. Udruženi sa Arati Čauhan, nedavno su podneli žalbu Upravnom odboru Maharashtra za kontrolu zagađenja (MPCB).

Anil Mohekar, regionalni predstavnik Odbora, izjavio je novinarima da su primili žalbu.

– Otpuštanje boja u bilo kakvu vodenu površinu protivzakonito. Poduzećemo mere protiv zagađivača jer uništavaju okolinu – rekao je Mohekar.

Vlasti su zatvorile jednu od industrijskih jedinica koja proizvodi boje. Aktivistkinja Čauhan tvrdi da je samo deo fabrike zatvoren, ali ne i proizvodna jedinica.

– Sve je to zavaravanje javnosti. Kako samo jedna fabrika može zagađivati celo područje?! Na stotine fabrika štede novac otpuštanjem toksina u reku, umesto da ih šalju u obvezno zajedničko postrojenje za obradu otpadnih voda – rekla je Čauhan.

Industrijska zona Taloja, smeštena je izvan Bombaija i zapošljava gotovo 76.000 ljudi, privredi Indije doprinosi zaradom od milijardu funti godišnje.