“PROBLEMATIČAN” PODATAK: Pazite kako na popisu ODGOVARATE NA OVO PITANJE

U Srbiji u subotu počinje popis stanovništva, domaćinstava i stanova i trajaće do kraja oktobra.

Građani će odgovarati na 69 pitanja, među kojima je i ono u kom treba da navedu da li su poslednjih nedelju dana makar sat vremena obavljali neki posao za koji su bili plaćeni, ili su na bilo koji način pomogli u domaćinstvu koje donosi prihod. Time se pre svega otvara mogućnost manipulisanja brojem zaposlenih, a sagovornici Nove smatraju da zvanične podatke treba uzimati sa rezervom jer sa ovakvom metodologijom ne daju pravu sliku broja onih koji nemaju posao.

Nekada se ljudi koji rade sezonski, povremeno ili jednom mesečno nisu vodili kao zaposleni. U statistici oni su bili nezaposleni. Taj način utvrđivanja broja zaposlenih promenjen je sa dolaskom Srpske napredne stranke na vlast. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji ima 287.200 nezaposlenih.

Profesor Fakulteta političkih nauka, Zoran Stojiljković navodi da se po pomenutom promenjenom sistemu građani „računaju“ u zaposlene, čak i ako su radili svega nekoliko sati u toku prethodne nedelje.

„To će onda pokazati tu ranjivu zaposlenost koja obuhvata nekoliko stotina hiljada ljudi. Kada pogledate podatke, videćete oko 2.800.000 ljudi koji rade, kada odbijete poljoprivrednike ili one koji zapošljavaju ljude iz užeg okruženja, dobijete oko 2.100.000 ljudi“, kaže Stojiljković dodajući da ova igra podataka treba da pokaže šta je krug onih koji imaju pristojan posao, ugovore.

Isitče da će biti interesantno videti kako će se utvrđivati sve kategorije, imajuči u vidu da ranjivu radnu snagu čini trećina zaposlenih.

Zvaničnim podacima ne treba verovati

Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić napominje da podatke zvaničnih institucija treba uzimati sa rezervom.

„Niko vam u ovoj zemlji sa sigurnošću ne može reći koliki je broj zaposlenih, podaci su samo okvirni“, kaže Savić.

Dodaje da gotovo sa sigurnošću može da kaže da će podaci sa popisa biti zloupotrebljeni.

„Mogu reći da će podaci biti zloupotrebljeni, jer se otpilike tako i računa broj zaposlenih. Dovoljno je bilo da ste dan, dva prodavali nešto na nekoj tezgi i bili prijavljeni, vi se skidate sa evidencije nezapolsenih. Pa zato smo i došli do rekordne zaposlenosti koja nije tačna“, kaže Savić.

Neke podatke kriju kao „zmija noge“

Napominje da za sve godine rada nikada nije dobila tačan broj zaposlenih u javnom sektoru.

„Dakle, bezbroj puta smo tražili informacije, ali se to krije ‘kao zmija noge’. Razlog je jednostavan – zapošljava se veliki broj ljudi po partijskoj pripadnosti, a svako zaposlenje mora odobriti odbor ili komisija. Međutim, problem je mnogo veći. Puno ljudi radi privremene ili povremene poslove za koje nema obaveze da se zvanično evidentiraju kao zaposleni u javnom sektoru. U krajnjoj liniji sve to košta poreske obveznike ove zemlje“, kaže Savić dodajući da podaci koje dostavlja Republički zavod za statistiku uzima sa rezervom, jer su oni okvirni.

Sagovornica Nove navodi primer EPS-a gde su se ljudi fiktivno vodili da rade, a nikada se nisu pojaviljivali na poslu.

Poslednji podaci o broju zaposlenih

Ukupan broj zaposlenih u drugom kvartalu 2022. godine iznosio je 2.304.656 lica. U odnosu na isti kvartal prethodne godine, to je povećanje za 1,5%, odnosno za 34.262 lica.

Sektori u kojima je došlo do najvećeg rasta broja zaposlenih su informisanje i komunikacije (rast od 10.071 lica), stručne, naučne i tehničke delatnosti (rast od 6. 936 lica), administrativne i pomoćne uslužne delatnosti (rast od 6.145 lica) i prerađivačka industrija (rast od 4.039 lica).

Popis počinje u subotu

U Srbiji će u subotu početi popis stanovništva, domaćinstava i stanova i trajaće do kraja oktobra. Građani će odgovarati na ukupno 69 pitanja, a na tri nije obavezno dati odgovor. Ove godine će, za razliku od popisa 2011. godine učestvovati i Albanci iz opština Preševo, Bujanovac i Medveđa.

Popis se sprovodi svakih deset godina. Prethodni je održan 2011. godine, a ovaj kasni godinu dana zbog pandemije, budući da je bio planiran za april 2021.

Popis se, prema rečima Kovačevića, sastoji od 69 pitanja, postavljanih i prethodnih godina, od kojih su tri „etnička pitanja“ o nacionalnoj pripadnosti, veroispovesti i maternjem jeziku, na koje nije obavezno odgovoriti.

Najveća inovacija ove godine je elektronsko popisivanje, a svi popisivači imaće legitimacije Republičkog zavoda za statistiku i ovlašćenje.

Učešće na popisu je obavezno, te je za odbijanje propisana novčana kazna u iznosu od 20,000 do 50,000 dinara.

SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O POPISU: Ako uradite OVO čeka vas KAZNA i do 50 hiljada dinara!