PROFESORKA IZ BORA POSTALA PRIMER ZA CELU SRBIJU: Njeni časovi vraćaju osmeh na lice

Profesorka fizičkog i zdravstvenog vaspitanja iz Bora, Mirjana Spasić, jedan je od primera kako bi trebalo raditi sa decom u cilju unapređenja njihovog sveukupnog zdravlja.

Promo/Dragan Novaković

Osnovna škola „3. oktobar“ u Boru u kojoj radi jedna je od onih koje učestvuju u projektu „ZdravoRastimo” i koji na nivou Srbije sprovodi kompanija Nestlé, što ju je i motivisalo da svojim đacima ponudi drugačije načine da se aktiviraju.

Brojni stručnjaci nas tokom poslednje decenije upozoravaju i napominju da gojaznost u dečijem uzrastu predstavlja ozbiljan zdravstveni problem sa brojnim komplikacijama i posledicama po zdravlje i u kasnijem životnom dobu.

Svesna ovog problema, a u cilju obezbeđivanja zdravije budućnosti za decu i porodice, kompanija Nestlé u Srbiji već 9 godina zaredom realizuje projekat „ZdravoRastimo“ koji je deo globalne Nestlé inicijative pod nazivom „Healthy Kids“. Glavni cilj projekta je podizanje svesti o pravilnoj ishrani, zdravlju, zdravom životu kao i popularizovanje fizičke aktivnosti i sporta među učenicima.

Svakodnevnu fizičku aktivnost u trajanju od najmanje jednog sata upražnjava tek 39 odsto učenika, a svaki treći učenik provodi više od dva sata dnevno uz ekran, pokazuje istraživanje koje je sproveo Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u kome je učestvovalo oko 6.250 učenika širom Srbije tokom 2018. godine.

Među glavnim nosiocima projekta su profesori fizičkog vaspitanja u osnovnim školama, a jedna od njih je i Mirjana Spasić, profesorka fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u OŠ „3. oktobar“ u Boru.

Ona je istakla da se manjak fizičke aktivnosti odražava na sveukupno zdravlje i imunitet učenika, a kao posledica toga su česte povrede zglobno-koštanog sistema sa kojima se svakodnevno susreće u praksi.

Profesorka Spasić je naglasila koliko je važno baviti se fizičkom aktivnošću i sportom, dodavši da se prihvatanje sebe i svojih kvaliteta i nedostataka najbrže i najbezbolnije dešava kod dece koja se bave sportom i fizički su aktivna.

Kolektivizam, druženje, razmena mišljenja i iskustva drugih, otvaraju vidike i sposobnost lakšeg upravljanja sobom i svojim emocijama“, napomenula je Spasić.

Spasić je posebno je istakla da je „ZdravoRastimo“ projekat bila zajednička tema oko koje se udružilo oko 30 nastavnika od 1. do 8. razreda u okviru seminara „Razvoj međupredmetnih kompetencija“.

Oni su osmislili i realizovali sadržaj o principima pravilne ishrane i redovnim fizičkim aktivnostima. Osnovu predavanja činila je brošura koja se sastoji iz četiri dela: osnovne postavke pravilne ishrane, planiranje ishrane, kako poboljšati navike u ishrani i moje telo i hrana.

Projektom „ZdravoRastimo” obuhvaćeni su svi razredi osnovnih škola. Uspešnom realizacijom, kroz različite predmete, učenici su usvojili nova i sistematizovali već postojeća znanja o značaju pravilnog i zdravog načina ishrane, kroz rad sa vršnjačkim edukatorima i grupne praktične aktivnosti.

Pokazalo se da je saradnja među kolegama i odeljenjima veoma dobra,podsticajna i deci zanimljiva, pa postoji ideja da se takve aktivnosti – radionice, istraživački zadaci – ubuduće češće realizuju”, navodi Spasić.

Kada je reč o načinima na koje je najbolje motivisati decu da se više bave fizičkom aktivnošću, profesorka naglašava da je potrebno da se đacima na plastičan način predoči važnost i značaj redovnim bavljenjem fizičkim aktivnostima.

Više o projektu „ZdravoRastimo”

U Srbiji je ovaj program prvi put pokrenut 2011. godine uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Ministarstva omladine i sporta Republike Srbije. Projekat se realizuje u saradnji sa Savezom za školski sport Srbije, a glavni nosioci su nastavnici fizičkog vaspitanja u osnovnim školama. Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ pružio je podršku projektu kroz reviziju edukativnih materijala i praćenje rezultata unapređenja znanja učenika.

Od kada je započet, više od 45.500 dece prošlo je kroz važne klasične i međuvršnjačke edukacije na teme zdrave ishrane i fizičke aktivnosti, dok je do sada u projekat uloženo više od 500.000 evra.

Već skoro deceniju kako se projekat „ZdravoRastimo“ realizuje, obuhvaćene su brojne škole i zajednice širom Srbije, hiljade dece, nastavnika i roditelja, koji su se ujedinili u borbi za zdraviju budučnost najmlađih.

„Ovogodišnju realizaciju projekta „ZdravoRastimo” započela sam najpre sa učenicima 7. razreda, kroz nekoliko predavanja koja su predviđena programom. Aktivnostima poput tribine, na kojoj je bila i gost pedijatar dr Nataša Pelić iz borskog Doma zdravlja, uključila sam roditelje svih učenika sedmih razreda. S obzirom na to da se u školi renovirala fiskulturna sala, izmeštanjem nastave iz tog prostora u ostale prostorije škole, vršnjački edukatori su imali priliku da kroz redovnu nastavu sprovedu sadržaje programa realizujući radionice. Ovakvim vidom aktivnosti animirani su svi učenici od 5. do 8. razreda”, nastavlja priču.

Ona je dodala da su upravo kroz realizaciju projekta „ZdravoRastimo“ kod učenika stvorene nove vrednosti koje se temelje na pozitivnim stavovima prema zdravim navikama i fizičkim aktivnostima.

Profesorka Mirjana kreirala je i dva priručnika. U prvom – „Napravi svoj jednodnevni plan ishrane“ – na slikovit i jednostavan način predstavljeno je uputstvo kako isplanirati i napraviti svoj jednodnevni plan ishrane i vežbanja. Drugi je zanimljiv kviz preko kojeg su đaci na zanimljiv način mogli da uče i provere da li su njihove navike u ishrani u skladu sa preporukama.

Tokom vanrednog stanja uvedenog zbog pandemije koronavirusa nastava se odvijala u kućnom okruženju, a upravo su priručnici bili odlična pomoćna sredstva učenicima da na lakši način steknu osnovna znanja o pravilnoj ishrani.

Ona zaključuje da je osnovni uzrok gojaznosti i prekomerne težine energetska neravnoteža između unetih i potrošenih kalorija i da zbog toga pravilna ishrana i svakodnevna fizička aktivnost imaju važnu ulogu u očuvanju i unapređenju zdravlja, posebno kod dece.



loading...