Krajem februara su 23 evropske zemlje uspostavile novu platformu za saradnju svojih tajnih službi: Obaveštalni koledž Evrope (Intelligence College of Europe, ICE).
Inicijativu je pokrenuo francuski predsednik Emanuel Makron jednim govorom na Sorboni 2017. Njegov cilj: kada je reč o tajnim službama, Evropljani bi trebalo da, postanu nezavisniji od informacija koje im dolaze iz SAD, Rusije ili Kine.
U maju 2019. je ICE službeno formirana u Parizu. Mada su bile pozvane sve zemlje EU, dogovor na zasedanju u Zagrebu 26. februara su potpisale njih 21, plus Velika Britanija i Norveška. Za sada u tom klubu nisu Bugarska, Slovačka, Poljska, Luksemburg i Grčka. Zajedno sa Švajcarskom one bi, kako se tvrdi, trebalo da dobiju status fleksibilnog partnerstva – ma šta to značilo.
Tajne službe sve više sarađuju
U EU postoje međutim i službeni oblici saradnje tajnih službi. Uz policijsku službu Evropol, od 2003. postoji i Obaveštajni centar za analizu (Intelligence Analysis Centre, INCTEN), koji je potčinjen službi za inostrane poslove EU. To nije neka “evropska tajna služba”, kako se često piše, nego isto tako okvir unutar kojeg se razmenjuju i analiziruju informacije pojedinih nacionalnih službi, pa se te analize onda šalju evropskim institucijama. Budući da je evropskim ugovorima određeno da se pitanjima bezbednosti bave zemlje članice EU, malo je verovatno da će u skoroj budućnosti da bude formirana neka zajednička, evropska trajna služba.
Izvan EU evropske tajne službe sarađuju i u okviru NATO, a anglosaksonske zemlje USA, Velika Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland sarađuju u okviru nadgledanja telekomunikacija širom sveta u okviru takozvanog “UKUSA saveza”, poznatog i pod imenom “Pet očiju” (“five eyes”). Ta je savez osnovan još 1946. godine.
Kako će u to sve da se uklopi nova evropska platforma ICE, tek mora da se vidi. To će pre svega da zavisi od odgovora na pitanja koji uvek prate takve inicijative: Koliko je stvarno međusobno poverenje pojedinih zemalja i njihovih tajnih službi? Šta male zemlje uopšte mogu da ponude velikima? I naravno: ko uopšte kontroliše i legitimiše takvu neku platformu?
Nedavna otkrića u vezi sa aktivnostima Kluba iz Berna pokazuju koliko je važno da se na ta pitanja odgovori. Ali za sada odgovora nema: zemlje i njihove tajne službe koje su u taj slučaj upletene, zasad o svemu ćute.
