Prosečan „švercer" će vam, ukoliko ga upitate zašto ne plaća kartu, obično navesti sledeći set razloga - preskupo je, smanjen je broj autobusa, kodovi na stanicama koji bi trebalo da izveštavaju putnike o najbližem autobusu obično ne pokazuju pravo stanje stvari, vozila su u očajnom stanju... Proverili smo za vas kako funkcioniše javni prevoz u najbližem susedstvu Srbije - Zagrebu.
Ovih dana Beograđani najviše brinu o tome hoće li ih ozloglašeni kontrolori Busplus-a uhvatiti u švercovanju. Razloga za zabrinutost svakako imaju, naročito kada se uzme u obzir da je nedavno stupila na snagu uredba po kojoj kontrolori sada i bez prisustva komunalne policije moći da uručuju prekršajne naloge.
Prosečan „švercer” će vam, ukoliko ga upitate zašto ne plaća kartu, obično navesti sledeći set razloga – preskupo je, smanjen je broj autobusa, kodovi na stanicama koji bi trebalo da izveštavaju putnike o najbližem autobusu obično ne pokazuju pravo stanje stvari, vozila su u očajnom stanju… Proverili smo za vas kako funkcioniše javni prevoz u najbližem susedstvu Srbije – Zagrebu.
Ko ima veće prosečne plate?
Za početak, uporedili smo poslednje podatke o prosečnim mesečnim platama u Srbiji i Hrvatskoj. Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku prosečna plata u Srbiji iznosi 45.286 dinara, ili 368 evra. Za isti period u Hrvatskoj prosečna plata bila je 5.686 kuna što će reći oko 750 evra.
Sada, kada smo utvrdili da Srbi imaju mnogo manju platu nego Hrvati (priču o tome kolika je zaista plata prosečnog radnika ćemo ostaviti za drugu temu), predstavljamo vam cene javnog prevoza u Zagrebu:
Cene su izražene u evrima. Važno je napomenuti, da je cena dnevne karte ista bez obzira da li je kupujete kod vozača ili na nekom drugom prodajnom mestu.
Kako bismo uporedili, evo beogradskih cena javnog prevoza izraženih u evrima:
Ko skuplje plaća gradski prevoz?
Jedna pojedinačna karta u vozilima zagrebačkog ZET-a koštaće vas 164 dinara ili 10 kuna. Slično kao i kod nas ona važi 90 minuta od trenutka poništavanja. Zagrepčani na raspolaganju imaju i dnevnu kartu koja košta 492 dinara tj. 30 kuna.
Ako pogledamo mesečne karte za povlašćene kategorije, situacija je sledeća:
nezaposleni, srednjoškolci, studenti i penzioneri svoju kartu plaćaju 1868 dinara, odnosno 4.810 ukoliko žele kartu koja važi i za vozove. Karta za zaposlene košta 360 kuna tj. 48 evro.
U Beogradu je situacija sledeća – pojedinačna karta za prvu i drugu zonu će vas u Beogradu koštati 89 dinara (150 dinara ako je kupujete u vozilu). Dnevnu kartu ćete platiti 250 dinara.
Zaposleni za svoju mesečnu kartu (opet u prve dve gradske zone) izdvajaju 3.275 dinara, dok ostale, povlašćene kategorije markicu plaćaju 1.120 dinara. Penzioneri stariji od 65 godina ostvaruju pravo na godišnju kartu koju plaćaju 407 dinara.
Da sumiramo:
Zaposleni građanin Zagreba će za svoju mesečnu markicu izdvojiti 6,4 odstvo svoje plate dok Beograđani izdvajaju 7,3 odsto.
