„U sudskoj praksi se pokazalo da je osoba koja godinu i po dana bez zadrške javno priča o smrti svoje žene najčešće - psihopata.“

 

Ovako za „Blic“ priča Milan Kostić, sudski veštak i forenzički psiholog. On je na osnovu činjenica, do sada objavljenih tekstova, ali i izjava koje je već godinu i po dana za medije davao Zoran Marjanović, suprug ubijene pevačice Jelene Krsmanović, napravio profil njegove ličnosti.

 
Kako kaže, na osnovu svega što je mogao da primeti 17 meseci posmatrajući ponašanje, slušajući njegove rečenice (često kontradiktorne), ali i njegovu nametljivost, zaključuje se da je Marjanović narcisoidan čovek.

Zasad može da se kaže da je u pitanju čovek koji o svojim postupcima i ponašanjima nedovoljno objektivno sudi. A kada te događaje prikazuje drugima, nastoji da sebe po svaku cenu zaštiti – naglašava Kostić.

Ubeđivanje

Njegovu samouverenost može da slomi samo istraga.

Laži koje izgovara pojačavaju njegovo samoljublje i samouverenost, i u tom smislu može sebe da uveri, ali ne do kraja. Ako je to učinio (ubio Jelenu, prim. nov.), on vrlo dobro zna šta je uradio jer nakon toga je uradio niz stvari da to prikrije. Dakle, već sada može da se kaže da ako je učinilac, on ne bi mogao da ubeđuje sebe da nije. U svakom slučaju, to samoljublje i orijentisanost prema sebi, to bi moglo da se poremeti tokom istrage – navodi Kostić.

Problemi u ljubavi

Zoran Marjanović često je isticao da je sa Jelenom imao toliko blizak odnos da se nikada nisu razdvajali i da je njihova ljubav velika. Hapšenje Zorana bacilo je senku na to. Kostić navodi da Zoranovi iskazi gde on potencira savršeni odnos između njega i supruge zapravo upućuju na preteranu sliku savršenog odnosa.

To je nešto u šta svako ko se bavi ovim poslom može vrlo brzo da posumnja, upravo zbog te prenaglašenosti jer tu postoji potreba da se prenaglašavanjem idealnog i savršenog prikrije nešto što je daleko od toga i što krije često sasvim suprotne epizode, ako ne i trajne odnose između partnera – navodi naš sagovornik.

Kako kaže, da odnos Zorana i Jelene nije bio savršen, upravo ukazuje i ispad Vladimira Marjanovića, Zoranovog oca, nekoliko minuta pošto mu je sin uhapšen.

On je kazao da je Jelena imala ljubavnika koji ju je ubio. To samo pokazuje da u njihovom odnosu nije sve bilo med i mleko – primećuje sudski veštak.

Ipak, kada se sagleda čitav niz događaja koji su usledili nakon Jelenine smrti, Kostić zaključuje da je Zoran svojim ponašanjem želeo da sebe na svaki način prikaže kao nedužnog i kao žrtvu.

Lični marketing

Takvo ponašanje, takav stil nisu neočekivani iz forenzičke literature, koja se služi slučajevima iz prakse. Ljudi koji nisu odmah prepoznati kao izvršioci krivičnog dela često igraju određene uloge. Tom ulogom u ovom slučaju predstavlja se ne samo kao jedan nedužan čovek nego to na određen način čak prerasta u neku vrstu marketinga za tu osobu – navodi on.

S druge strane, kako objašnjava, Zoranovo ponašanje je vođeno time da posluži stvaranju vrlo jakog alibija u kojem će takva njegova gluma i prikazivanje sebe kao ispravnog, vrednog i čestitog čoveka moći da se uzme kao činjenica koja ide u prilog tome da on nije spreman da učini nešto tako brutalno.

Iz forenzičke prakse se zna da nisu retki slučajevi onih koji su na takav način uspeli da sakriju svoj trag upravo služeći se glumom, takvim lažnim predstavljanjem. To ne mora da bude tako lažno, to može da bude jedna vrsta igre u kojoj takva osoba može da uživa i likuje – objašnjava Kostić.

On dodaje da sve to, naravno, zavisi od toga kakve su same okolnosti Jeleninog ubistva bile, odnosno kako je do ubistva došlo i pre svega, od toga čime je ubistvo bilo motivisano.

– Mora se potražiti onaj koji bi mogao da priča o kvalitetu njihovog odnosa, ako se misli da je Zoran počinio zločin iz strasti, iz ugla posmatrača a da to nisu članovi njegove porodice, jer njihovo sagledavanje stvari neće biti objektivno – naglašava naš sagovornik.

Događaj insceniran mesecima unapred

Kako veštak objašnjava, ako je Zoran počinio zločin iz strasti, to je bilo spremljeno unapred.

Ono se priprema u nizu situacija, konfliktnih odnosa u čitavom jednom periodu u kome postoji niz situacija koje su praktično vrlo alarmantne. I to su takve situacije koje po pravilu ukazuju na to da nešto može da se desi – pojašnjava on.

Zato, njegov zaključak glasi da, ako je Zoran zaista ubio Jelenu, ponašanje koje on ispoljava od prvog minuta posle dela ukazuje da je teško verovati u to da je ubistvo počinjeno u trenutnom afektu.

Jer su mnoge stvari ovde, mnoge okolnosti događaja morale da budu inscenirane, pripremljene, moralo je da se zamaskira – zaključuje on.