Zbor se održava u organizaciji Mitropolija crnogorsko-primorske i njenih eparhija u jeku polemika o posledicama koje bi izazvalo usvajanje Zakona o slobodi vere čiji predlog je kabinet Duška Markovića jednoglasno usvojio.
Prema saznanjima “Večernjih novosti”, na nekoliko mesta policija je zaustavljala autobuse što je dodatno usporavalo njihov dolazak u glavni grad Crne Gore. Desetak autobusa iz Priboja zaustavljeno je na granici i za sada im nije omogućeno da uđu u Crnu Goru, javljaju “Novosti”.
Uoči sabora više osoba koje pripadaju “srpskom korpusu” privođeni su na informativne razgovore u stanicama policije, navodi list. Jedan od njih je i Ratko Drašković, bokser ski šampion iz Nikšića.
– Gde sam bio ja se nisam krio. Biću sa svojim narodom u odbranu vere i svetinja Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori – kaže za “Novosti” Drašković.
Mitropolija crnogorsko-primorska pozvala je pravoslavne vernike i sve ljude dobre volje, kojima su, kako su kazali, istina i pravda na srcu, da se danas okupe na Trojičindanski sabor ispred hrama Hristovog vaskrsenja u Podgorici.
Navodi se da pričešću na liturgiji mogu pristupiti samo oni koji su kršteni u Pravoslavnoj crkvi, koji se trude da žive životom crkve i koji su postili trodnevni post, na koji su svi vernici bili pozvani uoči Sabora.
– Na Sabor su dobrodošli svi koji žele da se pomole i zauzmu jasan stav za odbranu svetinja Božijih i umnoženje bratske ljubavi, blagodareći svim političkim i drugim organizacijama i pojedincima koji su izrazili zabrinutost i spremnost da učestvuju na Saboru – kaže se u saopštenju.
Podseća se da Sabor nije mesto ni za kakve ideološke, političke ili nacionalne simbole ili parole.
– Neka se tokom Sabora vijore samo crkveni barjaci i litije i neka se čuju samo molitve i reči uzdanja u Boga, koje će najbolje pokazati našu odlučnost da svetinje branimo i odbranimo uz pomoć Božiju u miru i bratskoj ljubavi – kaže se u saopštenju MCP.
Kako se navodi, Crkva okuplja, a ne razjedinjuje, i to sve verne bez razlike.
– Samo ako je takva – ona je slobodna. Stavi li se u službu bilo kojeg truležnog zemaljskog ideala, ma kakav da je – gubi svoju jevanđelsku snagu i izdaje vernost Bogu živome i svoju misiju spasenja čoveka i sveta – ističe se u saopštenju.
Iz MCP navode da su zapanjeni svim neistinama i uvredama koje se pišu i govore u, odavno nezapamćenoj, anticrkvenoj medijskoj kampanji.
– Bog nije nikad bio u sili, nego je uvek i svugde Bog u pravdi. Samo to ćemo na Saboru i da tražimo – pravdu Božiju i ljudsku za našu Crkvu, za naše svetinje, za naše hramove, manastire i grobove predaka – kaže se u saopštenju.
MCP poziva da danas “budimo svi zajedno u molitvi protiv bezakonja”.
– I odlučno za odbranu svetinje, bratsko pomirenje i isceljenje bratomržnje koja truje Crnu Goru, zaogrnuti verom, nadom i ljubavlju šaljući jasnu poruku da je jedini pravi put – put bogoljublja i bratoljublja – kaže se u saopštenju.
Sabor je počeo arhijerejskom liturgijom, a kako je najavljeno, nakon liturgije sa platoa Sabornog hrama biće upućena zajednička poruka vernicima, crnogorskim vlastima i međunarodnoj zajednici za odbranu vere i svetinja, u duhu mira, ljubavi i uzajamnog poštovanja.
Predloženi zakon predviđa preuzimanje imovine SPC u Crnoj Gori, koja bi prešla u vlasništvo te države, a molbu zvaničnog Beograda da se to ne čini, vlasti u Podgorici je protumačila kao mešanje u unutrašnje stvari druge države.
Usvajanje najavljenog zakona i poruke vrha crnogorske države da će raditi “na obnovi autokefalnosti” crnogorske pravoslavne crkve, poznavaoci prilika u Srbiji i velikom delu Crne Gore tumače kao nastavak antisrpske politike koju sprovodi aktuelna crnogorska vlast.
Inače, sporovi crnogorske države i Mitropolije crnogorsko-primorske SPC oko objekata u vlasništvu srpske crkve traju praktično oduvek, a intenzivirani su nakon izbora Mila Đukanovića za predsednika Crne Gore, koji je tom prilikom najavio da će njegov prioritet biti izgradnja i očuvanje identiteta crnogorske nacije.
Srbi, kojih u Crnoj Gori ima više od 30 odsto, optužuju Đukanovića da asimilacijm srskog naroda radi na “stvaranju velikoalbanskog državnog projekata”.
Inače, od proglašenja crnogorske nezavisnosti u Crnoj Gori nisu postojale institucije koje se bave crkvenim pitanjima, to pitanje je uvek bilo u nadležnosti predsednika ili premijera. U međuvremenu je došlo do jačanja kanonski nepriznate tzv. Crnogorske pravoslavne crkve (CPC) čije, inače, veoma bahato ponašanje njenih predstavnika država podržava.
Tako je, na primer, pre četiri godine samozvani mitropollit te tzv. CPC Mihailo, tokom tadašnje javne rasprave o nacrtu zakona o veri, ošamario stariju ženu koja mu se slučajno našla na putu.
Snimak tog incidenta je obišao region i svet.
Usvajanje najavljenog zakona nije novost, a pritisak nepriznate CPC je veliki.
Želja crnogorske vlasti da taj akt sprovede u delo pojačan je pošto je Vaseljenska patrijaršira mimo svih pravila priznala autokefalnost tzv. ukrajinskoj crkvi.
Priznanje autokefalnosti tražila je i raskolnička Makedonska pravoslavna crkva.
Predlog zakona o slobodi veroispovesti za koji se očekuje da će biti usvojen na jesen, trenutno se nalazi pred Venecijanskom komisijom.
