Referendum se održava 23. juna, kako bi se donela odluka da li Britanija treba da ostane ili napusti Evropsku uniju.

 

Zašto?

Britanski premijer Dejvid Kameron je obećao da će, ako pobedi na izborima 2015. godine, raspisati referendum, kako bi odgovorio na sve češće zahteve svojih konzervativnih poslanika, kao i Partije nezavisnosti Ujedinjenog Kraljevstva.

Oni su kroz godine ponavljali da Evropska unija “ostaje ista” i da ne doživljava neophodne reforme, a kako bi okončao tu debatu, Kameron je odlučio da pruži priliku građanima da kažu šta misle o tome.

Šta je pitanje?

Da li Ujedinjeno Kraljevstvo treba da ostane član Evropske unije ili treba da napusti Evropsku uniju?

Ko će glasati?

Pravo glasa imaju svi britanski, irski i građani Komonvelta stariji od 18 godina koji imaju prebivalište na teritoriji Ujedinjenog Kraljevstva u prethodnih 15 godina. Takođe, biće omogućeno izjašnjavanje građana Doma lordova i onih koji žive u Gibraltaru, što nije slučaj na parlamentarnim izborima. Građani zemalja članica Evropske unije, osim Irske, Malte i Kipra, neće moći da iskažu svoj stav na referendumu.

Da li je Kameron pokušao da promeni pravila članstva Ujedinjenog Kraljevstva u Evropskoj uniji?

Da. U januaru i februaru ove godine britanski premijer je postigao dogovor sa liderima EU. Ukoliko Britanci kažu “da”, njihova država će dobiti specijalan status u društvu evropskih zemalja. To bi trebalo da reši sve probleme koje Britanci smatraju problemima u EU.

Ko želi da Velika Britanija ode iz EU?

Britanska javnost je, prema poslednjim anketa, potpuno podeljena, a “ekipu” koja želi da “raskine” partnerstvo Brisela i Londona predvodi Partija nezavisnosti Ujedinjenog kraljevstva. Ona je na prethodnim parlamentarnim izborima osvojila 13% glasova, bazirajući svoju kampanju na ideji napuštanja EU. Takav stav deli i polovina konzervativnih poslanika, uključujući petoro ministara, ali i pojedine predstavnike Laburističke partije.

Zašto žele da Velika Britanija ode iz EU?

Oni veruju da Evropska unija sputava razvoj Velike Britanije, navode da zajednica država uvodi previše ekonomskih pravila, koje ograničavaju i naplaćuje članstvo milijardama funti godišnje, dok zauzvrat daje veoma malo. Oni žele da London stekne potpunu kontrolu nad svojim granicama i da ograniči broj ljudi koji mogu da kroče na teritoriju pod kontrolom Londona ili da se zaposle na britanskom tlu.

Kako je cilj Evropske unije potpuna sloboda kretanja, sasvim je jasno da su te dve ideje nekompatibilne. Takođe, zagovornici istupanja iz EU napominju da namera za “potpuno jedinstvo EU” vodi kreiranju “Sjedinjenih država Evrope”.

Ko želi da Velika Britanija ostane u EU?

Tu “ekipu” predvodi prvi među jednakima – premijer Dejvid Kameron, a podršku mu pružaju i članovi kabineta, njih 16. Konzervativna partija je zvanično odlučila da bude neutralna, ali je lako verovati da je polovina “za”, pošto je već poznato da je skoro 50% konzervativaca zagovornik ideje o “protiv”. Za razliku od vladajuće partije, Laburistička, SNP, Plejd Cimru i Liberalne demokrate su se jasno odredile – one budućnost Velike Britanije vide u okviru Evropske unije.

Zašto žele da Velika Britanija ostane u EU?

Zagovornici ideje o ostanku ističu da London dobija mnogo od saradnje sa Briselom, kažu da je jedinstveno evropsko tržište odlično za ekonomski razvoj, ali i bi status Velike Britanije u svetu bio jako narušen, ukoliko napusti Evropsku uniju.

 

Šta se dešava sa ekonomijom?

“Veliki biznis” ima jednostavnu računicu – ostanak u Evropskoj uniji je ključan. Taj stav se brani argumentima da je u članstvu lakši protok novca, ljudi i proizvoda širom sveta. Dodaju da ne postoji alternativa na koju se London može osloniti, ali ima i drugačijih stavova, koji ističu da je bolje pregovarati kao samostalna država, nego kao “samo jedna od 28”.

Ko vozi koji čamac?

“Britanija jača u Evropi” – To je koalicija stranaka koja se zalaže za ostanak u EU. Predvodi je nekadašnji lider kompanije Mark end Spenser, Lord Rouz, a najveću podršku ima u premijeru Kameronu i ministru finansija Džordžu Ozbornu. Takođe, u “toj ekipi” je većina poslanika Laburističke partije, pripadnici Liberalno demokratske stranke, Pleid Kimrija, Partije alijanse, SDLP iz Severne Irske i Zelene partije.

Škotska SNP ima slične stavove, ali ne želi uz rame Laburistima, tako da “kod kuće” vodi sopstvenu kampanju, uprkos nedavnom porazu na referendumu o nezavisnosti Škotske.

“Glasaj za odlazak” – Suprotni tabor vode dve značajne ličnosti, od kojih je jedna dobro poznata – to je doskorašnji gradonačelnik Londona Boris Džonson, a “društvo mu pravi” visoki zvaničnik Konzervativne partije Majkl Gouv.

Široku koaliciju upotpunjuju laburisti Džizela Stjuart i Grejem Strindžer, kao i funkcioneri UKIP Daglas Karsvel i Suzen Evans. I ova “ekipa” ima “svog” ministra finansija, radi se o lordu Najdželu Losonu, nekadašnjem članu kabineta Margaret Tačer. Tu je i “legendarni” lord Dejvid Oven.

Pored političkih ličnosti, za odlazak iz EU se zalažu i brojne sindikalne i manjinske organizacije, ali, kao i SNP na suprotnoj strani, “u gomili” nije UKIP, čiji lider Najdžer Faraž vodi samostalnu kampanju.

 

Da li je neko do sada napustio Evropsku uniju?

To je pitanje koje se postavlja još od samog začetka ideje o referendumu i odgovor je potvrdan, ali samo delimično. Grenland je 1982. godine organizovao izjašnjavanje, kao teritorija pod vlašću Danske i sa 52% glasova doneo odluku o “osamostaljivanju”.

Šta ako kažu “ne”?

Britanci će još najmanje dve godine ostati pod kapom Brisela, što uključuje sve ono što je i do sada uključivalo, ali neće imati mogućnost odlučivanja. Pregovori o izlasku će biti dugi, kako je već konstatovao Dojče vele, “razvod će biti bolan”.

Građani Britanije se pitaju i da li je moguće da poslanici koji se zalažu za “da” u parlamentu “preglasaju narod”. U teoriji, takva opcija svakako postoji, ali BBC ocenjuje da bi to bilo klasično političko samoubistvo.

Takođe, postavljeno je i pitanje “da li postoji nazad”. Odgovor je potvrdan, ali to sa sobom nosi potpuno vraćanje na početak i pregovore koji stoje pred svakom drugom državom koja sada nije članica EU. Čak i ako 27 ministara bude dobrodušno prema zahtevu Londona, kriterijumi će biti daleko ozbiljniji, a uključuju i uvođenje evra.

Rezultati referenduma će biti poznati oko 4.00 izjutra (5.00 po srednjoevropskom vremenu), pošto se birališta budu zatvorila u 22.00 (23.00 po srednjoevropskom vremenu).