Građani u Republici Srpskoj izjašnjavaju se na referendumu o tome da li žele da se 9. januar i ubuduće obeležava kao Dan Republike u RS. Pravo glasa ima 1.219.399 građana i oni se izjašnjavaju na oko 1.900 glasačkih mesta.
Na pet biračkih mesta državljani RS mogu da glasaju i u Srbiji – u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Subotici i Pančevu. Glasačka mesta su otvorena u 07.00 časova, a biće zatvorena u 19.00.
Republička komisija za sprovođenje referenduma saopštila je da je izlaznost na refrendumu u Republici Srpskoj do 13 časova bila 30,40 odsto.
Najveća izlaznost na referendumu zabeležena je u Klainoviku 50, 91 i Istočnom Starom Gradu 49,50 odsto. U Brčkom je glasalo 31,11 odsto, u Srebrenici 18,78, u Banjaluci 31,58, zatim Bijeljini 22,86 i Prijedoru 24,22 odsto građana.
U Zvornuku je glasalo 30,75, u Trebinju 37,29, u Doboju 24,41 odsto građana.
U inostranstvi do 13 časova ukupno je glasalo 6.570 građana.
Na glasačkom mestu broj 3 u Subotici do 12 časova izjasnilo se 90 građana sa ličnim dokumentom Republike Srpske. U Novom Sadu do 11 sati glasalo je 400 građana. Svoje glasačko pravo iskoristili su i zvaničnici RS i BiH i lideri političkih partija.
Prema najavama iz Komisije za sprovođenje referenduma, prvi preliminarni rezultati, mogu se očekivati već tokom noći.
Kada je reč o glasanju građana Brčko distrikta, oni se izjašnjavaju u susednim lokalnim zajednicama Donjem Žabaru i Bijeljini, odnosno u Lončarima i Donjoj Bukovici.
Inače, državljani RS mogu, osim u Srbiji, da se izjašnjavaju i u Austriji, Belgiji, Rusiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, u većem broju gradova u tim državama.
Referendum ima savetodavni karakter, odnosno daje mišljenje o aktu koji će tek biti donesen, u parlamentu Srpske, u skladu sa većinskim izjašnjavanjem građana na referendumu, a nakon referenduma on je obavezujući.
Referendum se održava u atmosferi veoma podignutih tenzija na relaciji Banjaluka – Sarajevo, s obzirom na to da je Ustavi sud BiH, koji rukovodstvo RS ne priznaje, stao na stanovište da je neustavan.
Malo koje političko pitanje je od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma i okončanja rata izazvalo tenzije tolikih razmera kao što je to odluka zvanične Banjaluke da održi predstojeći referendum.
Njemu se protive predstavnici međunarodne zajednice, Evropske unije, Saveta za implementaciju mira u BiH (PIC), ne podržava ga državni vrh Hrvatske, a ni Srbije, dok je Rusija jedina koja ga podržava.
Bošnjaci koji žive u Republici Srpskoj, posebno oni u i oko Srebrenice se protive referendumu kao i bošnjačko državno rukovodstvo.
Deveti januar je, inače, veoma važan za Srbe u RS jer je toga dana 1992. godine na Palama tadašnja skupština srpskog naroda u BiH, nakon zanemarivanja volje Srba od Bošnjaka i Hrvata, proglasila Srpsku Republiku Bosnu i Hercegovinu. Dvanaestog avgusta iste godine naziv je promenjen u Republika Srpska.
