Odluka Hrvatske da poveća takse za uvoz voća i povrća sa 12 na 270 evra izazvala je burno negodovanje u regionu. Zbog toga su se danas u Sarajevu sastali resorni ministri iz regiona kako bi dogovorili kontramere.
Zvaničnici Bosne i Hercegovine (BiH), Srbije, Crne Gore, Makedonije, Albanije i Kosova su u 13 sati saopštili šta su dogovorili da bude zajednička reakcija na odluku Hrvatske da poveća takse za uvozno voće i povrće. Sarajevski Avaz je, pozivajući se na svoje izvore, objavio je ranije danas da su ministri regiona jednoglasni u zahtevu da se Hrvatskoj postavi ultimatum od sedam dana zbog odluke Zagreba da se tarife za fitosanitarni nadzor nad uvezenim voćem i povrćem visetruko povećaju.
Jedna od mogućih odluka na sastanku, kako se spekuliše, mogle bi biti i recipročne mere.
Hrvatska je pravilnikom propisala uvođenje inspekcijskog nadzora i kontrole većeg broja vrsta voća i povrća, koje se uvozi iz trećih zemalja, nego do sada i utvrdila plaćanje 22 puta veće naknade za inspekcijski nadzor i kontrolu usklađenosti voća i povrća sa tržišnim standardima prilikom uvoza iz trećih zemalja.
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH Mirko Šarović smatra da je odluka Hrvatske suprotna principima slobodne trgovine.
– Mere Hrvatske su diskriminatorske, ne samo za države regiona, nego i za Tursku i još neke zemlje – rekao je Šarović.
On smatra da će poskupljenje fitosanitarne inspekcije umanjiti konkurentnost bosansko-hercegovačkih izvoznika i omogućiti dominantan položaj hrvatskim proizvođačima.
Vlasti u BiH su pod pritiskom domaćih proizvođača koji traže hitnu reakciju i uvođenje recipročnih mera.
– Onako kako su oni uveli mere prema nama i povećali takse, tako moramo i mi da uvedemo mere prema Hrvatskoj. Ako su oni nama uveli i povećali takse, isto to moramo da učinimo i mi u BiH za robu koja dolazi iz Hrvatske. Hrvatska bi u tom slučaju bila više oštećena nego što smo mi sada. Oni nekoliko puta više izvoze u BiH nego što BiH izvozi u Hrvatsku, odnosno zemlje EU – rekao je predsednik Udruženja voćara Republike Srpske Dragoja Dojčinović.
Premijerka Srbije Ana Brnabić smatra da Evropska komisija (EK) mora da reaguje, jer je hrvatska odluka o povećanju taksi na uvozno voće i povrće, kako tvrdi, prekršaj Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Ministar trgovine Rasim Ljajić kazao je za „Dnevni avaz“ da Srbija već radi na pripremi određenih zaključaka koji bi trebalo da budu usvojeni na sastanku u Sarajevu.
– Naš cilj nije da zaoštravamo situaciju već da problem rešimo dijalogom. Ako to ne uspemo, onda ćemo zajednički delovati, jer se radi o drastičnom kršenju SSP-a.
U tom sporazumu jasno stoji da od dana stupanja na snagu ne sme biti novih carina, nameta i povećanja postojećih – tvrdi Ljajić.
Hrvatski zvaničnici su objasnili da je reč o zaštiti domaćih proizvođača i da povećanjem naknada za kontrolu uvoznog voća i povrća iz trećih zemalja Hrvatska nije prekršila SSP.
Predstavnici Ministarstva poljoprivrede Hrvatske saopštili su da nije reč o vancarinskoj barijeri, već o naknadama za inspekcijski nadzor.
Oni su dodali da detaljna kontrola na granicama košta i zahteva širi obim posla, kao i veći angažman graničnih inspektora.
Iz Ministarstva tvrde da je odluka o visini naknade za kontrolu usklađenosti voća i povrća sa tržišnim standardima pravo svake države-članice Evropske unije (EU).
Zajednički apel BiH, Srbije, Makedonije, Crne Gore, Albanije i Kosova već je upućen Evropskoj komisiji (EK).
Potpredsednik Spoljnotrgovinske komore BiH Nemanja Vasić kazao je da su BiH i druge zemlje regiona spremne da zajednički deluju prema EK i Hrvatskoj, ali da nije optimista u pogledu pravovremenog odgovora.
– Sve bi moglo da bude kasno, jer će sezona povrća potrajati još oko dva meseca, dakle onoliko koliko bi EK mogla da razmatra našu primedbu. Mi ćemo uputiti dopis i Hrvatskoj, ali ne verujem da će Hrvatska ekspresno postupiti po našem zahtevu – smatra Vasić.
Sporna hrvatska mera tako bi mogla da ostane na snazi upravo onoliko vremena koliko će poljoprivrednom sektoru te države biti potrebno da bez konkurencije iz zemalja okruženja plasira svoje proizvode na sopstveno tržište.
