Kada je Piter Matalijano odlučio da restauriše kamin u svom stanu u Njujorku, pozvao je svojeg brata da mu pomogne da sruši zid koji je zatvarao otvor kamina. Ono što su potom pronašli prilično ih je iznenadilo...
– Šalili smo se da bismo mogli da pronađemo Al Kaponeov novac, kad je brat povikao: “Dođi brzo, nećes verovati šta sam pronašao!” – kaže Matalijano, a prenosi Newser.
U pitanju je bilo pismo Deda Mrazu koje su potpisala dva deteta, Meri i Alfred.
“Želim doboš, udicu i merdevine”, glasilo je Alfredovo pismo iz 1905. godine, dok je Merino pismo bilo u koverti namenjenoj Deda Mrazu i adresiranoj na “Zemlju irvasa”.
Nakon iscrpne pretrage na internetu, Matalijano je otkrio da su Meri i Alfred bili deca irskih imigranata Patrika i Ester Mekgan, i da su pisma napisana nakon Patrikove smrti 1904. godine.
Ova pisma pružaju dirljivu sliku porodice koja je živela na prelazu vekova i najverovatnije bila siromašna.
Najveći utisak ostavile su Merine reči:
“Dragi Deda Mraze… Moj mali brat bi želeo da mu doneseš vozić, ali ja znam da ne možeš da ga priuštiš. Zato te molim da mu doneseš šta god misliš da je najbolje. Molim te, donesi i meni nešto lepo.
P.S. Molim te, ne zaboravi siromašnu decu”
– Ovo pismo pogodilo me je kao strela. Ta porodica nije mogla da priušti ni igračku-vozić, a ona moli Deda Mraza da ne zaboravi siromašnu decu. Kako li su tek onda u njenoj glavi izgledala siromašna deca? – kaže Matalijano.
On je takođe otkrio da je Alfred umro 1965. godine, a Meri 1979. godine – oboje u Kvinsu.
Pisma, koja Matalijano smatra “svojim najvrednijim blagom”, sada stoje uramljena na kaminu, a pored njih se nalaze lutka i vozić koje je muškarac kupio ove godine.
– Želeo sam da im dam Božićne poklone, pa makar to bilo i 100 godina kasnije – zaključuje Matalijano.
