Grad Beograd posle pet neuspešnih pokušaja prodaje, izgleda da će uspeti da udomi "oljušteni" soliter Beobanke na Zelenom vencu. Prethodnih dana na adresu gradske uprave pokucalo je čak šest potencijalnih kupaca.

 

Kako pišu Novosti, “udicu” je najozbiljnije zagrizao jedan veliki lanac hotela. Početna cena za zgradu od 13 spratova i objekat pored na pet nivoa je oko 3,2 miliona evra.

Interesovanje je zadovoljavajuće, investitori se javljaju svakodnevno i trenutno imamo šest zainteresovanih iz celog sveta. Dosad smo razgovarali sa dva investitora, a sa ostalima ćemo razgovore obaviti narednih dana. Kada završimo prvi krug pregovora, biće raspisana i javna licitacija – za “Novosti” priča Milutin Folić, gradski arhitekta.

Prema Folićevim rečima, ponuđena nekretnina ima neto površinu 8.532 metra kvadratna. Zbog atraktivne pozicije u samom srcu prestonice, može da ima više namena. Međutim, potrebni su obimni građevinski radovi.

– S obzirom na trenutno stanje objekta, moguće je uraditi njegovu rekonstrukciju, a svakako i njegovu sanaciju. To zavisi prvenstveno od buduće namene – da li će to biti hotel ili poslovni prostor – objašnjava Folić, ukazujući na to da se soliter nalazi na samom ulazu u pešačku zonu, jedini je visoki objekat u okviru pešačke zone, a nove nije dozvoljeno graditi u ovom delu grada.

Zgrada dobila nekoliko nagrada

Bivša zgrada Beobanke delo je arhitekte Milice Šterić. Sagrađena je 1960. godine sa namenom da je koristi “Energoprojekt”. Nagrađivana je šest puta godišnjom nagradom za arhitekturu, pa je objekat dobio status “dobra pod kulturnom zaštitom”.

Folić ukazuje na to da je oblakoder prostorno dominantan zbog lokacije i visine. Jedina je zgrada u centru grada sa koje mogu da se vide Sava i Dunav.

Podsećamo, višespratnica Beobanke na Zelenom vencu iseljena je još 2002. godine, kada je banka otišla u stečaj. Od tada stoji potpuno prazna.

Konačno, 2007. doneta je odluka da se ona dodeli Ministarstvu pravde, bilo je predviđeno da se na tom mestu nađu Prekršajni i Viši prekršajni sud, a dva sprata ustupljena su Agenciji za borbu protiv korupcije. Za rekonstrukciju iz budžeta je izdvojeno oko 100 miliona dinara.

Međutim, radovi su stali, kada je, navodno, otkriveno da se u zidovima nalazi toksični azbestni cement. Čišćenje je obavila specijalizovana firma.

Kada je rešen problem azbesta, utvrđeno je da zgrada nema seizmička ukrućenja, kao i da odstupa od originalnog projekta iz šezdesetih godina jer su naknadno dograđena dva montažna sprata. To je povećalo troškove rekonstrukcije, pa je Vlada Srbije zgradu prenela na grad Beograd.