– Procenjuje se da je oko 100.000 žena i devojčica u ovoj situaciji, ali je mnogo i onih koje nismo identifikovali. Ovo je nevidljivi problem – kaže Ašif Šaik, član organizacije koja radi sa pripadnicima najnižih kasta u Indiji.

Indija je zvanično ukinula kaste pre skoro 70 godina, ali je teško do kraja iskoreniti tradiciju staru čitav milenijum. Za većinu Indijaca, kasta i dalje utiče na to sa kim će se venčati ili šta će jesti.

U kastinskom sistemu danas su zarobljeni milioni ljudi koji se eksploatišu. Život dece u Sagar Gramu, ali i u desetinama drugih indijskih sela, jeste najstrašniji dokaz toga, piše Gardijan.

– To su kaste i ropstvo – kaže Ašif Šaik, član organizacije koja radi sa pripadnicima najnižih kasta u Indiji, zajednica koje su se nekada zvale “nevidljivima”.

– Procenjuje se da je oko 100.000 žena i devojčica u ovoj situaciji, ali je mnogo i onih koje nismo identifikovali. Ovo je nevidljivi problem – navodi on.

Lina (22) je ispričala kako je počela da radi sa 15 godina, pošto je njena porodica imala novčane probleme, piše Gardijan.

– Sve druge devojke u selu su to radile, i onda sam se osećala primoranom da i ja to radim. To je bila moja odgovornost – rekla je Lina.

Seks je, međutim, isprva bio misterija za Linu.

– Kada sam bila mlađa, najvažnija stvar mi je bila da vidim novac koji mušterija nudi. Nisam razumela šta su mi radili. Samo sam skupljala novac – rekla je ona.

Prve noći je zaradila 5.000 rupija. Cena joj je pala posle toga. Druga žena (29) kaže da najviše za jedan susret može da dobije 200 rupija. Ponekad se dnevno sastane sa pet ili šest muškaraca.

Uzrast seksualne saglasnosti u Indiji je 18 godina. Država Madja Pradeš, u kojoj se nalazi selo Sagar Gram, nedavno je usvojila smrtnu kaznu za svakoga ko siluje dete ispod 12 godina, a takođe su povećane kazne za odrasle koji stupe u seksualne odnose sa osobama mlađim od 18 godina.

Iz policije navode da je prošle godine u Sagar Gramu uhapšeno sedam osoba zbog seksualnog eksploatisanja dece, od toga pet žena koje su prodavale svoje maloletna ćerke. Zakon je jasan, ali ne pomaže mnogo kada se ispreče društveni običaji i ekonomski problemi.

Većina muškaraca u ovom selu ne radi. Njima se nude samo najslabije plaćeni poslovi koje smatraju ponižavajućim. Zato se oslanjaju na svoju decu. Porodica neretko čeka na tremu kuće dok su ćerke unutra sa mušterijama.

Jedan od meštana, Balram Čauan, mogao bi da bude bogat čovek; on ima pet kćeri, piše Gardijan. On je, međutim, jedini otac u čitavom selu koji ne primorava svoju decu da se bave prostitucijom.

– Izložiti ih takvom nasilju i psihičkom i fizičkom zlostavljanju? Kako bilo koji roditelj može da natera decu na takvo nešto? – rekao je Čauan.

Njegova majka je bila prostitutka, a uprkos njegovom protivljenju, i njegove četiri sestre su se bavile prostitucijom.

– Od trenutka kada sam shvatio šta zapravo rade pokušavao sam da ih zaustavim. Ali roditelji su bili protiv mene. Rekli su da je takva naša kultura koja traje godinama. Ko sam bio ja da to promenim? – dodao je on. 

On ne može da se preseli iz ovog sela jer mu niko neće iznajmiti kuću zbog kaste kojoj pripada. Zato je otvorio malu prodavnicu od koje pokušava da živi i plati školovanje svojim ćerkama.

– Da imam jednu ćerku, mogao bih to da izvedem. Ali sa njih pet, mnogo je teško – zaključio je on.