Znate li da je Dejvid Rokfeler, koji je preminuo u ponedeljak, šest puta presađivao srce – a poslednji put pre dve godina, kada mu je bilo 99? Ako to znate, onda ste skloni verovanju u lažne vesti. Mala uteha vam je što su ovu informaciju sa interneta preneli i neki mediji u Srbiji. Ne trudeći se da je provere, makar na "Vikipediji“.
Mačka ima devet života; Dejvid Rokfeler imao je samo dva manje. Ako je verovati nekim medijima – za četiri decenije promenio je šest srca. Uključujući i njegovo, dolazi se do broja sedam.
– Ponovna transplantacija, bilo da se radi o odbačenom organu akutno – neposredno nakon ugradnje, ili par godna nakon prethodne transplantacije, jeste moguća. Šest puta je nešto što bi bilo izuzetno retko, pravi medicinski raritet, ja do sada nisam čuo za takav slučaj u svetskoj medicini – kaže kardiohirurg Svetozar Putnik.
Svetska medicina ne beleži ni da je neko preživeo operaciju na pragu stotog rođendana. Da li je sedmo srce Dejvida Rokfelera moglo da zakuca u 99. godini?
– U tim godinama, danas u Srbiji i Evropi ne možete da dobijete organ. U Americi? Ja mislim da ne – navodi Putnik.
Ne morate biti hirurg da biste to znali. Pretraga na Guglu koja ide samo korak dalje od prvog rezultata, sprečila bi novinara da prenese informaciju koja se može naći samo na opskurnim sajtovima.
– Biti danas novinar znači da mora mnogo da se čita, mora mnogo da se zna, mora mnogo da se proverava, a ne samo da se sedne, ode na Gugl, i ‘kopi-pejst’ – i da se objavi – kaže novinar Jakša Šćekić.
Prečicu novinari često biraju kako bi zaobišli hiljade informacija koje dobiju samo jednim klikom. Zbog toga je posao budućnosti, smatra naš sagovornik, upravo provera vesti.
– U Engleskoj već danas postoji agencija koja se bavi time da ako se pretplatite da gledate neki događaj lajv – u realnom vremenu, odmah dobijate informaciju da li je tačno ili ne nešto što je rečeno – kaže Šćekić.
A danas se i ono što je rečeno na društvenim mrežama smatra pravom vešću. Svako ko ima mobilni telefon i internet može biti tvorac informacije. Iako lažne vesti postoje oduvek, njihova ekspanzija počinje Fejsbukom i Tviterom.
Društvene mreže utiču na svest ljudi i događaje više od tadicionalnih medija. Tako mnogi za Trampovu pobedu na američkim izborima krive Fejsbuk. Do Bele kuće su ga, kažu, dovele lažne vesti koje su na mrežama podeljene milionima puta. Između ostalih – da ga je podržao papa i da je Hilari Klinton prodavala oružje Islamskoj državi.
Novinarima profesija nalaže da provere svaku informaciju pre nego što je objave. Nije na odmet da isto urade i čitaoci, naročito ako je vest spektakularna.
