U petak je grupa naoružanih napadača otvorila vatru u velikoj hali “Krokus” u zapadnom delu Moskve, prema inicijalnim izveštajima državne agencije “RIA novosti”. Ubijeno je najmanje 133 osoba, kako navodi AP. Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) i top ruski zvaničnici označili su to kao “teroristički napad”.
Vlasti zemlje su rekle da su privele 11 ljudi u vezi sa napadom, od čega četvoricu koja su navodno direktno umešana.
Nedugo nakon napada, odgovornost je preuzela Islamska država. Ipak, kako navodi “Njuzvik”, Putin je u petominutnom videu, u prvom obraćanju u vezi situacije u zemlji, tvrdio da su ukrajinski entiteti koordinisali sa napadačima kako bi im pomogli da pokušaju da pobegnu preko granice u Ukrajinu – ali nije direktno optužio ukrajinsku vladu za bilo kakvu umešanost.
– Pronađena su i privedena sva četiri direktna izvršioca terorističkog napada, svi koji su pucali i ubijali ljude. Oni su pokušali da se sakriju i krenuli prema Ukrajini, gde im je, prema preliminarnim podacima, pripremljen siguran prolaz na ukrajinskoj strani za prelazak državne granice. Privedeno je ukupno 11 osoba – rekao je Putin, nazivajući napadače “nacistima”, preneo je britanski “Telegraf”.
“Njuzvik” navodi da nije mogao da potvrdi Putinove tvrdnje, dok je Ukrajina čvrsto negirala bilo kakve veze sa napadom.
U više nedavnih postova na mreži “X” (Tviter) kritičari Putina i ruske vlade tvrde da je pucnjava bila “operacija pod lažnom zastavom” koju je osmislio Kremlj, potencijalno da je koristi kao izgovor za kasniju eskalaciju rata u Ukrajini, koji se vodi od februara 2022, piše “Njuzvik”.
– Pa, generalno, sve postaje jasnije. Prvo – glasine da je primećeno vozilo sa ukrajinskim registracijama. Sada Putin direktno kaže da je Ukrajina pripremila prolaz za prelazak granice. Za dan-dva će reći da su ukrajinske specijalne službe koordinisale akcijama terorista. Nakon nekog vremena, ‘kijevski režim’ će biti optužen da je organizovao ovaj zločin, objaviće mobilizaciju i/ili druge mere -naveo je u postu nezavisni medijski projekt “Vor translejtid”, preneo je “Njuzvik”.
– Pucnjave u Moskvi nagone me da pomislim na dve stvari – apsolutno odsustvo bezbednosti za obične ljude uprkos stalno rastućem bezbednosnom aparatu i, drugo, miriše na operaciju pod lažnom zastavom – naveo je Boris Bondarev koji se na “X” predstavlja kao “ruski diplomata u egzilu”.
Neki su takođe uporedili napad u Moskvi sa incidentom iz 1999, u kojem su navodno korišćene operacije pod lažnom zastavom da bi se opravdao rat sa Čečenijom. Naime, Putin je nakon eksplozija u stambenim zgradama u Moskvi i Bunaksku u septembru te godine, u kojima je stradalo preko 300 ljudi, okrivio čečenske teroriste za napad i naredio bombardovanje Groznog.
– Rusija je policijska država koja nikako da uspe u pokušajima da zavodi red bilo gde drugde nego među nenaoružanim mirnim demonstrantima. To, ili sam sada više nego ikad ubeđen da su bombaški napadi u Moskvi 1999. zaista bili Putinova lažna zastava – naveo je novinar Aleksej Kovaljov odgovarajući Bondarevu.
– Nema smisla davati bilo kakve velike izjave o pucnjavi u Moskvi, ali ne bih isključio operaciju pod lažnom zastavom. To je ono što su FSB/Putin uradili 1999. da opravdaju Drugi čečenski rat i poboljšaju Putinovu popularnost i imidž snažnog lidera – napisao je istraživač Peka Kalioniemi, preneo je “Njuzvik”.
U međuvremenu je Velika Britanija upozorila ruskog predsednika da ne koristi smrtonosni teroristički napad u Moskvi kao “izgovor” za intenziviranje rata u Ukrajini. Bezbednosni izvor “Telegrafa” iz Vajthola rekao je da “Putinov očaj da sve to prikači Ukrajini nije iznenađujuć dok pokušava da dodatno obmane ruski narod pretvarajući se da u Rusiji nema neslaganja”.
– On ne sme da koristi ovako sastavljenu vezu kao bilo kakav izgovor za intenziviranje svog ilegalnog rata u Ukrajini – rekao je taj izvor.
Ališa Kerns, predsednica Komiteta za spoljne poslove donjeg doma britanskog parlamenta, rekla je da “ruskim medijskim kanalima već cirkulišu lažni video snimci ukrajinskih zvaničnika u pokušaju da okrive Ukrajinu i obezbede Putinu neku odbranu za ratne zločine koje čini u Ukrajini ili, još gore, kao izgovor za dalje zločine”.
– Nema naznaka bilo kakvih veza sa Ukrajinom niti bilo kakvog kredibilnog razloga da se sugeriše na njihovu umešanost – rekla je ona.
Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova reklo je da strahuje da je cilj optužbi “uzrokovanje antiukrajinske histerije u ruskom društvu, stvaranje uslova za jačanje mobilizacije ruskih građana da učestvuju u zločinačkoj agresiji protiv (ukrajinske) države”.
