Sada je više od polovine odraslih u SAD-u vakcinisano s najmanje jednom dozom. No, dok dnevne stope vaksinisanja padaju, među naučnicima i stručnjacima za javno zdravstvo postoji široko prihvaćen konsenzus da prag kolektivnog imuniteta nije dostižan – barem ne u doglednoj budućnosti, a možda i nikada, navodi NYT.
Umesto toga, naučnici zaključuju da će virus, umesto dugo obećavanog potpunog nestanka, postati pretnja kojom se može upravljati, ali koja će nastaviti kružiti Sjedinjenim Državama još godinama, i dalje uzrokujući hospitalizacije i smrtne slučajeve, ali u mnogo manjim brojevima.
Koliko manjim, ne može se reći jer to delom zaisi i od toga koliko se ljudi širom sveta vakcinisati i kako se razvija sam koronavirus. Već je sada jasno da se virus prebrzo menja, nove se varijante prelako šire, a vakcinisanje se odvija presporo da bi kolektivni imunitet uskoro mogao bio postignut.
Kad je novi koronavirus počeo počeo da se širi Amerikom i ostatkom sveta početkom 2020. godine, postajalo je sve jasnije da će jedini izlaz iz pandemije biti da određeni broj ljudi stekne imunitet – bilo prirodnom infekcijom ili vakcinisanjem – kako bi virus ostao bez ljudi koje može da zarazi. Koncept postizanja imuniteta krda (još jedan naziv za kolektivni imunitet) postao je implicitni cilj u mnogim zemljama, uključujući Sjedinjene Države.
Rano je procenjeno da je ciljani prag imuniteta krda oko 60 do 70 odsto populacije. Većina stručnjaka, uključujući dr Faučija, očekivala je da će ga SAD moći postići kad vakcine budu dostupne.
No kako su se vakcine razvijale, a distribucija povećavala tokom zime i u proleće, procene praga počele su rasti. To je zato što su se početni proračuni temeljili na zaraznosti izvorne verzije virusa. Prevladavajuća varijanta koja sada kruži Sjedinjenim Državama, nazvana B.1.1.7 i koja je prvi put identifikovana u Britaniji, zaraznija je za oko 60 posto, piše NYT, iako postoje izveštaji koja sugerišu da je zaraznost barem upola manja.
Kao rezultat toga, stručnjaci sada računaju prag imuniteta krda od najmanje 80 posto. Ako se razviju još zaraznije varijante ili ako naučnici utvrde da imunizovani ljudi i dalje mogu preneti virus, proračun će se morati ponovno revidirati prema gore.
Krajnji se cilj promenio, ali najhitniji izazov ostaje isti: nagovoriti što veći broj ljudi da se vakciniše.
“Postizanje visokog nivoa imuniteta u populaciji ‘nije poput pobede u trci. Morate taj nivo imuniteta nastaviti da održavate i nastaviti vakcinisati da biste ostali iznad tog praga”, rekao je dr Mark Lipšič.
Skepsa prema vakcinama među mnogim Amerikancima i nedovoljna distribucija u nekim skupinama – među beskućnicima, radnicima migrantima ili nekim ne-belim zajednicama – postizanje tog cilja učiniće vrlo izazovnim. Neki stručnjaci veruju da bi obavezna vakcinacija samo pogoršala taj stav.
Iako deca šire virus manje učinkovito nego odrasli, svi su se stručnjaci složili da bi vakcinisanje dece takođe bilo važno za smanjenje broja slučajeva kovida. Dugoročno gledano, javni zdravstveni sistem takođe će morati da vodi računa o bebama, deci i odraslima koji su u grupi s većim rizikom.
Na putu prema ovoj dugoročnoj viziji još uvek postoji uznemirujuć scenario.
S vremenom, ako se ne zaštiti dovoljno ljudi, mogu se razviti vrlo zarazne varijante koje mogu probiti zaštitu od vakcina, ljude smestiti u bolnicu i dovesti ih u opasnost od smrti.
“To je scenario iz noćne more”, rekao je Džefri Šaman, epidemiolog sa Univerziteta Kolumbija.
Koliko su česte i koliko su ozbiljne te “probojne” infekcije, može da odredi i hoće li Sjedinjene Države uspeti da zadrže nisku stopu hospitalizacija i smrtnih slučajeva ili će se zemlja svakih nekoliko godina naći u “ludnici”, rekao je.
“Mislim da će zdravstveni radnici uočavati nove varijante i zapitati se: ‘Šta rade? Za šta su sposobne?’ Možda se šira javnost neće zbog toga više brinuti, ali mi medicinari ćemo morati”, zaključio je dr Šaman.
