Prema njegovom matematičkom proračunu, Srbija danas ulazi u tamnosivu zonu u kojoj će ostati do 26. novembra, iza čega sledi crna zona – u slučaju da se nešto ne promeni.
Tamnosivu zonu karakteriše 500 – 1.000 zaraženih na 100.000 stanovnika, u odnosu na prosečne vrednosti zabeležene u proteklih 14 dana. To znači da je teorijski moguće da dnevno oboleva 3.500 – 7.000 stanovnika u danu. Ipak, ističe da je gornja cifra matematički moguća, ne nužno ostvarljiva u praksi.
Kako dalje objašnjava njegova prognoza zasnovana je na verovatnoći od devet odsto. Ipak, mogućnost greške u projekcijama pre samo nekoliko dana bila je daleko manja.
– Mi smo pre četiri dana imali verovatnoću od 50 odsto, ali juče od samo devet posto. Više je zaraženih bilo nego što su projekcije pokazivale samo dan ranije. Tako to funkcioniše – rekao je ističući da se matematički proračuni menjaju svaki dan, te da zavise od broja zaraženih.
Kazao je i da za Srbiju koristi Batutove zvanične podatke o broju zaraženih na dnevnom nivou, te da u njegovu računicu ne ulaze neidentfikovani nosioci zaraze, za koje iz Kriznog štaba ocenjuju da ih je pet do deset puta više nego što su zvanični podaci.
Kaže i da se matematički model koji koristi stabilizuje ili sa padom broja zaraženih ili sa stabilnim brojem zaraženih u slučaju da je reč o rastu. Tako je u drugom talasu, kako ga Kočović naziva, tokom 30-ak dana matematički model beležio kraj talasa u istom datumu – sredinom septembra.
SRBIJA od 15-26.11.2020 – Covid 19 – odosmo u tamno sivu zonu (500-1000 zarazeni na 100K stanovnika u pretodni 14 dana)
Objavljuje Petar Kocovic u Subota, 14. studenoga 2020.
– Sad mi taj datum šeta – kaže navodeći da je pre nekoliko dana račun pokazivao da će se kraj trećeg talasa epidemije završiti 31. januara, ali da se taj datum, prema poslednjim podacima, pomerio za sredinu marta.
Takođe navodi da pik trećeg talasa očekuje oko 9. decembra. Eventualni ulazak u crnu zonu, u kojoj bi onda pik i bio, zavisi od primene postojećih mera i njihovog daljeg pooštravanja. Verovatnoća da Srbija uđe u crnu zonu takođe je devet posto.
– Crna zona podrazumeva 1.000 – 3.000 zaraženih na 100.000 stanovnika u poslednjih 14 dana. U crnoj zoni bile su Belgija, Slovenija, Švajcarska, Češka. Imale su preko 1.800 zaraženih na 100.000 stanovnika, ali je uvođenjem rigoroznih mera broj počeo da se smanjuje. Mi moramo da se trudimo da ne uđemo u crni talas, jer će kako sada stvari stoje vrh biti u crnom talasu, a to praktično znači, kada analiziramo pomenute zamlje, da mogu da se zaustave samo drakonskim kaznama – kazao je.
Podseća da je 8. oktobra zemlja bila u zelenoj zoni, te da je u tom trenutku imala 14 zaraženih na 100.000 stanovnika, te da se situacija od onda drastično pogoršala. Ocenjuje i da je stanje u Evropi najlošije, te da se u njoj nalazi 45-55 odsto od ukupnog broja zaraženih na dnevnom nivou u prethodnih desetak dana, da 25-35 odsto otpada na dva američka kontinenta i da preostalih desetak odsto zaraženih dolazi iz Azije, Afrike, Australije i Okeanije.
– Severna polulopta je u ovom trenutku u problemu. Tu se dosta loži, ugljen-dioksid iz fosilnih goriva se izbacuje u atmosferu. Kad danas pogledamo Beograd, vidimo da je malo oblačno, malo smog. Mi smo srednje zagađeni. Primećeno je u ranijim studijama, i pre nego što se pojavio kovid, da su sve velike svetske epidemije direktno u vezi sa povećanjem ugljen dioksida u vazduhu – i španska groznica i svinjski grip, SARS, MERS.
Drugi problem je smanjeno UVC i X zračenje koje nam stiže sa Sunca. Zbog oblaka i smoga, ovi zraci ne dolaze na tlo, tako da nema šta da počisti te viruse u vazduhu. Ovih sedam prethodnih dana imamo problem što ne videsmo sunca. Udišemo vazduh sa pojačanom koncetracijom ugljen-dioksida. Kad nema sunca, a ovo je primećeno 2008. godine, manje se sintetiše vitamina D3 u našem organizmu, koji je odgovoran za imunitet. U danima bez sunca smo podložniji obolevanju – rekao je objašnjavajući da sunce znači i borbu protiv zagađenosti i bolji imunitet.
