Juče je na Starom trgu u centru Praga prigodnim programom otvoreno 13. izdanje Praškog kvadrijenala sa temom Zajednički prostor: Muzika-Vreme-Politika. Tokom 11 dana, od 18. do 28. juna, posetioci će moći da vide radove iz 78 zemalja i to po prvi put u istoriji Kvadrijenala (osnovano 1967.) u samom istorijskom gnezdu koji obrazuje trougao od Starog trga, Narodnog pozorišta i Karlovog mosta.
Svakako najvažnija izložba PQ15 je Izložba zemalja i regiona čije postavke će biti u napuštenim zgradama, baroknim palatama, gotičkim crkvama, galerijama, ali i na ulici putem pokretnih izložbi.
Srbija ove godine nastupa u prostoru Kafkine kuće, u dve sekcije Nacionalnoj i Studentskoj, a u organizaciji Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu i Centra za scenski dizajn, arhitekturu i tehnologiju (SCen) Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu i pod generalnim pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i uz podršku Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisanje AP Vojvodine i Departmana za arhitekturu i urbanizam Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.
Komesari nacionalnog nastupa Srbije na PQ15 Ljiljana Mitrović Abramović, istoričar umetnosti i direktor MPU i Slobodan Danko Selinkić, arhitekta i profesor FTN u Novom Sadu odabrali su sa ostalim članovima Programskog saveta: Branko Pavić vizuelni umetnik i scenograf, Tatjana Radišić, kostimograf, Marija Bujić, istoričar umetnosti, Romana Bošković, arhitekta i scenski dizajner i Nemanja Ranković, glumac i reditelj, za temu politika, sa pod temom proces, obrazlažući odluku pozicijom i značajem politike u savremenom društvu, kao i relacijom koju politika uspostavlja sa umetnošću i kulturom danas i procesima koji se u tim odnosima stvaraju.
Mia David, arhitekta i scenograf i kustos Nacionalne selekcije se odlučila za rad (Ne)Moć – Odgovor(nost) koji čini niz umetničkih/autorskih projekata, koji se nižu jedan za drugim, dan za danom, formirajući celinu kako na značenjskom tako i na tehničko-produkcijskom nivou. Odabrani umetnici imaju na raspolaganju prostor galerije u trajanju od jednog dana da realizuju umetničko delo. Proces realizacije sigurnosne kamere beleže, i u realnom vremenu prenose u susednoj prostoriji – arhivu, čime se stvaralački čin deprivatizuje i izmešta iz situacije „ateljea“ – ličnog, stvaralačkog prostora umetnika – u birokratizovani „javni“ prostor činovnika.
Mia David objašnjava svoj koncept u tekstu kataloga, u današnjem svetu liberalnog kapitalizma, neprestanih ratova fabrikovanih da bi se povećao profit u neprekidnoj trci za posedovanjem, politika je ostala bez ideologije, izjednačena s biznisom. “U takvom svetu, najveći otpor je biti slobodan. Sloboda je neposedovanje. Sloboda je moć da se ne pristane. Da se ode. Da se naglas kaže. Sloboda je politički izbor. Usvojimo li Brehtovu tezu da oni koji se izjašnjavaju kao apolitični zapravo pristaju na politiku koja se nad njima sprovodi, onda je svaka odluka politička, pa tako i umetničko delovanje.”
Upravo zato se nastup Srbije u Nacionalnoj selekciji Praškog kvadrijenala 2015. godine bavi politikom u njenom teorijskom i praktičnom značenju, kao i svim procesima koje ona donosi savremenom društvu. Autori su i to sledećim redom: Siniša Ilić – Nerazumljiva prostorija (18.06.), Karkatag – Posle sigurnosti (19.06.), Diaprojektor (Ana Martina Bakić & Ivana Knez) – Prostor pregovora (20.06.), Vladimir Miladinović – Izvođenje arhiva (21.06.), Darinka Mihajlović & Draško Adžić – Institucija (22.06.), Andrej Nosov sa Nikolom Malbašom i Jankom Dimitrijevićem – I bi reč. I ništa (23.06.), Andrija Pavlović & Tijana Đuričić – Zvučna odela (24.06.), Oliver Frljić – Izdajica (25.06.), Tomi Janežič & Katja Legin – 3.1 m² (26.06.), Dalia Dukanac & Ivana Jelić – Beograd u sobi (27.06.), Arhiva (28.06.).
Kafkina kuća, u skladu s metaforama koje on kao i njegovo kapitalno delo Proces (po kome čitav nastup Srbije nosi naziv) danas nose, namerno je odabrana kao prostor izlaganja, što dodatno usložnjava čitanje onoga što se prikazuje, izvodi, izlaže. Umetnici su izmešteni iz sopstvenih prostora u Kafkinu kuću, u javni prostor, gde pred posmatračima, prolaznicima, publikom, ali i kamerama „obezbeđenja“, rade oslanjajući se jedni na druge. Uče jedni od drugih i kroz taj proces menjaju politike. Ispituju lične granice. Osnažuju jedni druge. Upoznaju se, grade uzajamno poverenje, prave zajednice. Prave umetnost koja nas se tiče. Menjaju svet koji nas se ne tiče. Preuzimaju odgovornost a ne moć.
Kustoski tim Studentske sekcije koji predvodi Tatjana Dadić Dinulović, teoretičar scenskog dizajna; zatim Marko Lađušić, akademski vajar; Dobrivoje Milijanović, dizajner zvuka; Dejan Miljković, arhitekta; Vesna Mićović, fotograf; Janko Ljumović, pozorišni producent; Dragan Stojčevski, scenograf; Oliver Frljić, pozorišni reditelj; i Sanja Maljković, arhitekta i scenograf, odabrali su na osnovu drugostepenog konkursa 14 studenata. Čitav proces započet je istraživanjem ličnih pogleda na sopstveno mesto i ulogu u savremenom društvu kroz formu video auto-intervjua, a nastavljen kontekstualizacijom ličnih shvatanja teme nacionalnog nastupa u celini, kao i podteme studentske postavke.
Četrnaest odabranih studenata: Natalija Bogdanović, Pavle Dinulović, Katarina Đorić, Iva Ilić, Dejan Kostadinović , Anđelka Marković, Sofija Mitrović, Vladan Perić, Nikola Radosavljević, Aleksandra Rakić, Vladimir Savić, Milica Stojšić, Luna Šalamon i Tamara Tomanić su kroz višemesečne radionice i pod mentostvom Daniele Dimitrovske, Vladimira Ilića i Dušana Mamule došli do performativne instalacije kroz koju pričaju o formiranju identiteta – ličnih, grupnih i kolektivnih – nastalih pod uticajem političkih okolnosti.
