“Bio je sam kraj januara 2020. godine kada me je iznenada oborila visoka temperatura. Tada se o koroni gotovo i nije govorilo, bio je to neki tamo virus koji kosi po Kini. Niko nije mogao ni da sanja šta je pred nama. A ono što je tek bilo pred svima nama ja sam, po svemu sudeći, osetio već tada na svojoj koži. I to prilično brutalno!”
Ovim rečima svoju ispovest počinje 35-godišnji Beograđanin koji je, ako je suditi po karakterističnim simptomima – gubitku čula ukusa i mirisa, između ostalih – koronu preležao tačno mesec dana pre nego što je prvi slučaj korone otkriven u Srbiji.
Njegova ispovest bi koliko prethodne nedelje zvučala kao teroija zavere. Ali najnovije otkriće grupe od 13 srpskih naučnika, okupljenih na Medicinskom fakultetu, baca novo svetlo na ceo istorijat izbijanja pandemije u Srbiji, pa i u celoj Evropi.
Ovaj rad, koji je svetlost dana ugledao 19. januara ove godine, potvrđuje da se prva dokazana smrt povezana sa korona virusom u Evropi dogodila u Srbiji, i to 5. februara prošle godine, mesec dana pre prvog otkrivenog slučaja koronavirusa u našoj zemlji, 6. marta.
Kako je krenuo pakao: Bolovi, otežano disanje…
Sumnje Beograđanina da se još krajem januara 2020. susreo sa virusom koji već više od godinu dana teroriše svet i – pobedio ga, sada su postale sve izvesnije.
– Krenulo je samim krajem januara 2020. godine. Jedno veče me je oborila užasno visoka temperatura i nije prestajala narednih četiri-pet dana. Išla je i do 40 stepeni, bukvalno nisam mogao da se odlepim od kreveta. Malaksalost, bolovi… – priča on.
Simptomi su se ređali i pogoršavali iz dana u dan, ali se u to vreme nije brujalo o koroni. Sve je i dalje izgledalo kao malo jači grip.
– Tih prvih dana bukvalno nisam mogao da gutam, pa nisam ni jeo. Temperatura me je lomila konstantno… Posle nekoliko dana, kako se stanje nije menjalo drastično nabolje, otišao sam kod lekara, i dalje pod temperaturom. Odmah su me poslali da snimim pluća – kaže čovek.
Početak upale pluća, gubitak čula mirisa i ukusa
Snimak je pokazao početak upale pluća.
– Pominjali su izraženost krvnih sudova, intersticijalnu pneumoniju… Rekli su mi da je to upala pluća koja se još razvija. Niko nije pominjao koronu, tada je to još bilo daleko. Od radiologa su me poslali kod pulmologa i dobio sam i terapiju, koktel antibiotika i sirupe – kaže ovaj 35-godišnji Beograđanin.
Baš u tom periodu počelo je da se događa nešto krajnje neobično. Nešto što nije baš karakteristično za “malo jači grip” ili upalu pluća. Počeo je da gubi čulo ukusa i mirisa, što je potrajalo više od dve nedelje nakon što se oporavio.
– U početku sam primetio da mu je ukus dosta izmenjen. Kafu praktično nisam osećao, kao ni kiselu hranu, a slatku tek pomalo. Budući da tada nismo znali ništa o koroni, ovom simptomu nisam pridavao previše pažnje. Samo je bilo užasno neprijatno i novo, drugačije od svih virusa, pa i gripa koji sam preležao više puta – kaže on.
Uoči izbijanja simptoma i u tim najgorim prvim danima porodica mu je bila na putu, što je, kada premota film, “sreća u nesreći”, jer u periodu za koji će se kasnije ispostaviti da je u njemu oboleli najvirulentniji, to jest da najlakše širi zarazu, niko nije bio s njim.
Srčani problemi
Stanje mu se popravilo sa dobijanjem terapije, ali usledili su novi, opasni problemi.
– Otežano disanje, koje sam osećao pogotovo kad ležim, podstakli su lekare da me upute na još neke kontrole, pa i kod kardiologa. To je bilo kada je korona već bila prisutna u Srbiji. Na ultrazvuku su se videle promene na srcu i dobio sam terapiju – seća se muškarac.
Možda dve nedelje nakon što je sve prošlo, kada se oporavio i kada je bilo jasno da niko iz njegove porodice nije imao slične simptome, zvanično je utvrđen prvi slučaj korone u Srbiji. Usledio je karantin, zatvaranje, i sveopšti strah od neizvesnosti koji su svi građani Srbije osećali.
“Kad je priča o koroni bukula, sve mi je bilo sumnjivo”
Beograđanin već tada je, na osnovu prvih dostupnih infromacija o koroni, koje su se poklapale sa njegovim simptomima, pretpostavio da je bio zaražen.
– Sve mi je bilo sumnjivo. Međutim, u početku se još nije govorilo o antitelima, a testove je bilo nemoguće uraditi u tom trenutku i u takvim okolnostima. Moj socijalni domet i u tom periodu prvog talasa, ali i kasnije, bio je sveden na minimalan broj ljudi, rad od kuće i jednu kontrolisanu sredinu. Nažalost, nisam uradio antitela, ali ono što sigurno znam jeste da sam mnogo kasnije imao veoma rizičan kontakt i da nisam zaražen – objašnjava on.
Kasnije će se ispostaviti da njegov slučaj nije jedini. Nemali je broj ljudi koji su se u tom periodu, uoči samog proglašenja epidemije u Srbiji, suočili sa simptomima korone, ali su ih pripisivali gripu ili nekon drugom virusu.
Sada se, posle objavljenog rada 13 srpskih naučnika, o tome otvoreno priča.
I dr Predrag Kon, epidemiolog i član Kriznog štaba, istakao je da je istraživanje 13 srpskih naučnika važno jer potvrđuje da je virus bio u cirkulaciji i mnogo pre prvog potvrđenog slučaja u Srbiji, 6. marta 2020.
Svakako, treba naglasiti da ovo istraživanje ne znači da je korona virus u Evropi “potekao” iz Srbije, već da se radi o najstarijem dokazanom smrtnom slučaju, zahvaljujući tome što su srpski naučnici sačuvali uzorke tkiva preminulog pacijenta čija im je klinička slika u to vreme, pre epidemije, bila sumnjiva.
Srpski lekari sada veruju da se korona virus od kraja januara i početka februara 2020, pa sve do prvog zvanično potvrđenog slučaja u Srbiji, 6. marta, “švercovao” neprimećen u populaciji i među lekarima kao virus običnog gripa.
