Stanovnici Marinalede, grada smeštenog na samom jugu Španije – u Andaluziji, mogu slobodno da se pohvale kako žive u najboljem gradu na svetu!

 

Građani se ne boje da izražavaju svoja politička uverenja, a umesto blještavih panoa supermarketa i modnih brendova, gradom prevladavaju murali i grafiti s podrškama solidarnosti zemljama poput Kube i Venecuele.

Nazivi njihovih ulica odražavaju stavove građana – one nose imena slavnih boraca za prava radnika, poput Federika Garsije Lorse i Pabla Nerude. Proteklih 30 godina gradonačelnik je Huan Manuel Sánčez Gordiljo iz stranke Ujedinjena levica.

Dok se ostatak Španije već godinama bori s političkim previranjima, domaćom elitom i stranim bankama koje su preuzele zemlju – u Marinaledi se sve odluke donose isključivo direktnom demokratijom, kroz sedmične sastanke na koje dolazi i glasa oko 400 stanovnika.

I, kakve to rezultate ima? Dok je nezaposlenost u ostatku Španije oko 27 posto, u Marinaledi je ostvarena gotovo puna zaposlenost. Navala za useljenje je tolika da su gradski oci uveli listu čekanja za useljenje, a svi oni koji žele da žive tamo moraće u proseku da čekaju dve godine za selidbu.

Do sada je izgrađeno oko 350 kuća, a naredne dve godine biće ih još oko 250. Prosečna mesečna plata iznosi 1200 evra, a iako to ne zvuči tako puno, percepcija se menja nakon činjenice da cena stanovanja u Marinaledi iznosi oko 15 evra na mesec.

Osim toga, u gradu koji se prostire na 25 kvadratnih kilometara i ima samo 3000 stanovnika, bezbroj je pogodnosti. U njemu se nalaze dva fudbalska terena, košarkaški teren, tereni za tenis, tereni sa squash, odbojku i bazen – a oni su besplatno na raspolaganju.

U ovom gradu ljudi sami izgrađuju kuće. Od lokalnih vlasti dobijaju potrebni materijal, a tek nakon što je kuća gotova počinju da plaćaju 15 evra mesečno kako bi se refundirali troškovi korišćenog materijala. Za one koji nemaju znanja u građevini, vlast u pomoć šalje profesionalce – od arhitekta do građevinara.

Postoje i propisi oko izgradnje, kako bi se osiguralo da susedstvo izgleda lepo. Svaka kuća ima tri spavaće sobe, jedno kupatilo i vrt od 100 metara kvadratnih. 

Još jedna od posebnosti grada je to što u njemu nema policije, iako bi prema španskim zakonima po svojoj veličini trebalo da ima od četiri do sedam policajaca. Ali, građani ih ne žele, a pokazalo se da im i nisu potrebni.

U gradu sve funkcioniše po principu volontiranja i solidarnosti, što očigledno lako isključuje kriminal iz svakodnevnog života. Sama ta odluka im donosi ušteđevinu od 350 hiljada evra godišnje.