Zagovornici izlaska Velike Britanije iz EU u kampanji svoje sunarodnike plaše činjenicom da će se jednog dana u Uniji naći i - Srbija.

 

Na manje od mesec dana do referenduma, pokret „Vote leave“, čiji je član i bivši gradonačelnik Londona Boris Džonson, napravio je propagandne plakate koji se uveliko dele po društvenim mrežama, a na njima se Srbija i ostale balkanske zemlje koje čekaju na prijem u EU predstavljaju kao neka vrsta babaroga. Na posteru je devojka koja se zabrinuto drži za glavu, ne verujući ko sve želi da uđe u EU, a pored slike stoji tekst: „Albanija, Makedonija, Crna Gora, Srbija i Turska se pridružuju EU. Ozbiljno?“.

 
Arogancija i šovinizam su blage reči za ovakvu vrstu prljave kampanje, koja je došla na krilima prethodne izjave britanske ministarke oružanih snaga Peni Mordont, koja je ljude s Balkana indirektno nazvala siromašnim kriminalcima, banditima i teroristima. Iako se premijer Dejvid Kameron ogradio od takvih izjava, one su ostavile i te kakav utisak na britansko glasačko telo, s obzirom na to da prema poslednjim anketama većina zagovara napuštanje Evropske unije.

Miloš Damnjanović, politički analitičar koji je doktorirao na Oksfordu i dugo živeo u Engleskoj, kaže za „Blic“ da takve poruke služe kao jeftini populizam.

– U pitanju je vrsta niskog populizma koja igra na britansko osećanje superiornosti u odnosu na neke druge zemlje o kojima prosečni Britanci znaju vrlo malo. Međutim, velika ironija leži u tome da su Britanci tradicionalno među najvećim zagovornicima proširenja EU i obuhvatanja što većeg broja članica, pogotovo Turske. Kalkulacija britanskog ministarstva spoljnih poslova je uvek bila da će širenjem, razvodnjavanjem EU na što veći broj zemalja uspeti da spreče formiranje duboko integrisane, federalizovane EU i da će na taj način ona ostati samo labav savez nacionalnih država – kaže Damnjanović, koji se trenutno nalazi u Londonu.

Džejms Ker-Lindzi, profesor na prestižnoj Londonskoj školi ekonomije i stručnjak za balkanske odnose, za „Blic“ kaže da balkanofobija nije toliko jaka u Britaniji, već da je Balkan zapravo žrtva toga što je imigracija postala jedno od gorućih pitanja u toj zemlji poslednjih godina.

– Od „big benga“ i proširenja EU 2004, u Britaniju je čak dva miliona ljudi došlo da živi i radi. Čućete priče o tome kako migranata ima previše, kako kvare britanski način života, ali to su sve besmislice. Štaviše, migranti rade i doprinose poreskom sistemu. Nažalost, svedoci smo da, uprkos tim činjenicama, većina Britanaca na migrante gleda kao na neželjenu pretnju. Upravo zbog toga pristalice Bregzita tu atmosferu koriste kao svoje glavno oružje, a Balkan je žrtva te kampanje. Ipak, njihovu kampanju ne bih nazvao balkanofobičnom, već radije ksenofobičnom – ističe Ker-Lindzi.

Ugledni profesor još dodaje: „Moram da priznam da se pribojavam da je Britanija na ivici da napusti EU. Pristalice Bregzita uporno bombarduju javnost lažnim tvrdnjama poput one da će Turska ući u EU za pet godina, što je ravno naučnoj fantastici.“