Lekari apeluju da ljudi koji imaju respiratorne tegobe, pacijenti sa kardiovaskularnim problemima i onkološki pacijenti sa malignitetima pluća ne izlaze iz kuće od 8 do 18 časova.

Imajući u vidu da grejna sezona još nije počela, te da su su privatna ložišta i toplane jedan od tri glavna zagađivača u našoj zemlji, postavlja se pitanje kakav ćemo vazduh udisati kada zima zaista i počne, preneo je “Blic”.

U Valjevu, jednom od najzagađenijih srpskih gradova, bez obzira na miholjsko leto, već sada se teško diše, a merenja kvaliteta u poslednjih sedam dana pokazuju da je vazduh zagađen na nivou četvrte kategorije, piše “Blic”.

“Sve to već sada posebno ugrožava pacijente sa respiratornim tegobama, pacijente sa kardiovaskularnim problemima i onkološke pacijente sa malignitetima pluća. Kada tokom zimskih meseci nivo aerozagađenja bude još viši, što nas, nažalost, očekuje, biće ugrožene i ostale ranjive kategorije, kao što su deca i trudnice. Zbog toga, u periodima najviših vrednosti PM-10 čestica, a to je najčešće od 8 do 18 časova, ugroženi treba da smanje broj svojih izlazaka spolja, smanje fizičke aktivnosti i provedu više vremena u kućnim uslovima”, kazao je onkolog dr Zoran Živković, predsednik vranjskog Saveta za zdravlje za taj list.

On podseća da su nedavna istraživanja Instituta „Batut“ pokazala da zbog povećanog zagađenja vazduha godišnje u Srbiji prerano umre 5.400 ljudi, “a ako bi se ta metodologija primenila na Valjevo, to bi značilo da godišnje imamo 60 prevremenih smrti zbog aerozagađenja”.

Dr Goran Belojević, higijenolog, i redovni profesor Medicinskog fakulteta, savetuje da bi trebalo što manje vremena provoditi napolju, a ako se već izađe i osete smetnje prilikom disanja, lekar građanima savetuje da preko usta i nosa stave vlažnu maramicu.

“Obična hirurška maska neće pomoći, potrebno je da to bude vlažna maramica ili vlažna maska, jer je voda najbolji rastvarač”, savetuje on i kaže da je ispiranje usta i nosa pri povratku u kuću takođe poželjno.

“U slučaju udisanja PM-10 čestica, koje skraćuju dah, srce se napreže da bi kompenzovalo smanjeni unos kiseonika i pritom se iscrpljuje. Na taj način, pored razboljevanja pluća, one dovode i do srčanog ili moždanog udara i možemo ih smatrati uzrokom iznenadne srčane smrti, za koji nemamo valjani dokaz”, objašnjava onkolog dr Zoran Živković.

Stepen zagađenosti vazduha varira tokom dana, a najlošiji vazduh udiše se u kasnim večernjim i ranim jutarnjim satima, od ponoći pa do 9.00 sati. 

Tako je rekordne 223 PM10 čestice zabeleženo u sredu u 3.00 sata na mernoj stanici “Starčevo” u Pančevu. Situacija nije bila mnogo bolja ni na opštini Stari grad, gde je u 7.00 časova istog dana izmereno 204 PM10 čestica, dok je na Novom Beogradu u to vreme bilo 167 PM10 čestica, govore podaci Agencije za zaštitu životne sredine.

Alarmantno stanje lošeg kvaliteta vazduha u prestonici potvrđuju i podaci sa sajta “Er vižual” (Air Visual), koji se bavi merenjem zagađenja vazduha u celom svetu, te je Beograd pre dva dana označen kao četvrti grad sa najzagađenijim vazduhom na planeti.