Preijer Srbije možda i ima meko srce kada su u pitanju ljubavne afere, ali zato je i te kako spreman da očvrsne kada vidi očajan narod.
Štrajk je ovih dana reč koja se najčešće čuje u medijima i među narodom. Štrajkuju maltene svi – advokati, studenti, danas na ulice izlaze i prosvetari i ugostitelji, dok će se štrajkačima sledeće nedelje pridružiti i taksisti.
Danas će, naime, oko 50.000 prosvetara prekinuti rad u više od 700 škola širom Srbije. Doduše, samo će njih 3.000 izaći na ulicu, dok će ostali biti u učionicama sa svojim đacima, ali neće držati nastavu.
Neće prosvetari biti usamljeni – u podne im se priključuju i ugostitelji, oko 20.000 njih. Oni traže da se inspekcijske kontrole vrše u skladu sa zakonom, da se zakonski bolje uredi kategorija bakšiša, da se reguliše probni rad, kao i crna i siva zona u zemlji.
Taksisti će sledeće nedelje zahtevati od vlade da se konačno reši problem reprograma zaostalih dugova, da se izmene i dopune zakoni o saobraćaju i da se zakon o divljim taksistima sprovodi i u praksi.
Tu su, naravno i manji građanski protesti koji se održavaju zbog cenzure u medijima – tako se protest zbog ukidanja emisije „Sarapin problem” održao već dva puta, kao i protest zbog ukidanja emisije „Utisak nedelje”.
Kada se sve sumira, ispada da je oko 100.000 građana gotovo svakodnevno na ulicama, dok premijer Srbije u vestima tvrdi da nam ide kao po loju.
Koji tačno deo tela štrajkači treba da odseku kako bi vlada Srbije shvatila da nam je dogorelo do nokata?
