Na snimcima se vidi polomljena elisa, najverovatnije je zaorala u ledinu, što bi moglo da bude posledica upravo kosog nagiba u zadnjim trenucima leta i tumbanja helikoptera po zemlji.
Analiza snimaka ostataka helikoptera pokazuje da je on udario u zemlju prednjim nosnim točkom, dakle da je leteo pod kosim nagibom prema zemlji da se zabio u tlo i da je posle došlo do višestrukog tumbanja, pri čemu su otpali repni deo helikoptera i rotor.
Na snimcima se vidi polomljena elisa, najverovatnije je zaorala u ledinu, što bi moglo da bude posledica upravo kosog nagiba u zadnjim trenucima leta i tumbanja helikoptera po zemlji. Pronađeni visinomer pokazuje visinu od tri metra, što je još jedan indikator da je helikopter prvo udario prednjim točkom o tlo i zatim odskočio pa je visinomer pokazao broj tri.
Svi poginuli pronađeni su izvan olupine helikoptera, ispali su od siline udarca što kroz bočna, što kroz velika stražnja vrata.
Sam helikopter nađen je metodom ukrštanja, zahvaljujući mobilnom telefonu jednog od poginulih koji je bio uključen. Helikopter je pronašao penzionisani general i bivši komandant RV i PVO Dragan Katanić.
Kontrole letenja dva puta je neuspešno navodila helikopter da se spusti na aerodrom u Surčinu, koji nesumnjivo ima najbolje uređaje za sletanje u otežanim vremenskim uslovima. Da li je to moglo da zbuni posadu Mi – 17. Oni su bili vrhunski piloti, ali i piloti su samo ljudi. Zašto nije pokušana metoda mekog prizemljenja u rejonu aerodroma, već se nastavio skoro brišući let u teškim meteo – uslovima, to tek treba da utvrdi istraga.
I konačno, zašto Mi – 17 sa bebom nije sleteo negde u okolini Beograda, gde su meteo – uslovi bili prihvatljivi? Nije valjda da samo bolnice u Beogradu mogu da spasavaju bebe? U nekadašnjoj SFRJ imali smo godišnje na stotine slučajeva spasavanja trudnica, dece i obolelih ljudi, helikopterima i torpednim čamcima, ali nikada to nije medijski iskorišćavano.
Pad helikoptera Mi- 17 najveći je pad morala u Srbiji, sa koje god strane da se gleda.
