Kamena šuma kod Mataruške Banje, jedan je od desetak takvih fenomena u čitavom svetu, ali potpuno nepoznat stanovnicima Srbije. Ne samo što nije pretvorena u turističku atrakciju, već je potpuno nezaštićena i propada. Naslage i ostaci kalcifikovanog drveta iz vremena paleolita, a ima naslaga starijih i od milion godina. Može li ovo mesto da dobije mesto na ekološkoj i turističkoj mapi Srbije koje mu i pripada?
– Ovo je jedinstveni prirodni fenomen. U Evropi, koliko ja znam nije poznato jedno ovakvo nalazište, a naše se se prostire na površini od 15 hektara – kaže profesor Miroslav Pavlović, osnivač Ekološkog pokreta „Ibar“ iz Kraljeva.
Na lokaciji između manastira Žiče i Mataruške Banje na brdu koje se zove Lojanik nalazi se jedinstveni prirodni fenomen poznat u lokalu kao „okamenjena šuma“.
– Pouzdano znam da jedno takvo postoji u SAD po čemu je „kamena šuma“, raritet prve vrste – kaže Miroslav Pavlović.
Studija više stručnjaka koji se „kamenom šumom“ bave još od ranih sedamdesetih kažu da je „kameno drvo“ iznad Mataruške Banje nastalo prolaskom mineralnih voda kroz naslage vulkanskog pepela što je tokom hiljada godina dovelo do toga da se nekada živi organizam doslovce pretvori u materiju tvrđu i od kamena.
Priču o posebnim svojstvima ovog „kamenog drveta“ potvrđuju i lokalni meštani.
– Kosa naoštrena brusom napravljenim od ovog kamena ne mora da se dooštrava i po pola dana. Zašto?Ja ne znam da objasnim – priča starina Goran Baltić koji živi u podnožju vidikovca Lojanik.
„Kamena šuma“ nad kojom je u međuvremenu narasla crnogorica i listopadna šuma zaštićena je odlukom Skupštine Kraljeva još sedamdesetih godina, ali je njeno stanje danas u najmanju ruku katastrofalno.
– Ni klupe, ni table na kojoj bi stajalo objašnjenje o kakvom se prirodnom dobru radi, ni upozorenja da taj predeo mora da se očuva, niti staze do „kamene šume“. Ničega nema, a to bi mogla da bude atrakcija , ne kao „Đavolja varoš“, ali bi sigurno trebalo da bude na turističkoj mapi Kraljeva – kaže Pavlović.
Kameno drvo samo po sebi deluje fascinantno. Teško je kao granit, a pritom ima sva svojstva najobičnijeg komada drveta. Na njemu su vidljivi godovi, središte biljke, svi kanali koji su hranili stablo. Sve doslovce okovano i sačuvano u vremenu zahvaljujući pre svega silicijumu koga ima dosta u mineralnim vodama koje su zaslužne za kalcifikaciju.
