Ovi insekti iz porodice stenica (kojih ima oko 40.000 vrsta), se mogu naći u šumama širom sveta, ali u zadnje vreme nerviraju Beograđane koji se žale na njihovo prisustvo
Stručnjaci iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju naglašavaju da “smrdibube” nisu opasne po život ljudi i da ne planiraju smanjenje broja ovih insekata.
– Bezopasne su po ljude, a neprijatan miris im je svojevrsna „hemijska“ odbrana od neprijatelja. Izbacivanje smrdljive supstance je oblik adaptacije na izbegavanje predatora. Naime, kada su u opasnosti, ispuštaju neprijatan miris iz žlezda, stavljajući na znanje neprijatelju da su neukusne. Žlezde u grudnom delu jedinke luče supstance iz pora kada su uznemirene – kaže dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju ističući da izlučena supstanca sadrži jedinjenja cijanida koja daju miris užeglog badema.
Ovi insekti iz porodice stenica (kojih ima oko 40.000 vrsta), se mogu naći u šumama širom sveta. Smrdibube su biljni paraziti koji se hrane biljnim sokovima voća, povrća, cveća, baštenskog i ukrasnog bilja, zbog čega ih uzgajivači smatraju za štetočine. Neke vrste smrdibuba su korisne, pošto se hrane štetnim insektima.
– Građani su se i protekle jeseni, kao i prethodnih nekoliko godina unazad, žalili na povećano prisustvo smrdibuba. I pored oštre zime ovo proleće i leto obiluju različitim vrstama insekata uključujući i smrdibube, jer su im vlažno i toplo proleće dali idealne uslove za razmnožavanje. Radi se o smeđoj mramorastoj smrdibubi – naglašava Aleksić dodajući da je ova vrsta predstavlja poljoprivrednu štetočinu.
Stručnjaci kažu da se one u Beogradu mogu pronaći na zelenim površinama, u parkovima i tamo gde ima mnogo drveća. Karakteristično je da probleme sa smrdibubama imaju građani u stanovima na višim spratovima zgrada, ali se smrdibube mogu pojaviti svuda.
– U jesen, kada nastupe hladnije noći i jutra, traže pogodan zaklon u kome će neaktivne provesti nepovoljni, hladni period. U ovom periodu, otvoreni prozori na kućama i stanovima privlače smrdibube koje često uleću u njih i traže skriveno mesto – ističe dr Aleksić.
U Zavodu su predočili da je to invazivna vrsta poreklom iz istočne Azije koja se od 2011. godine širi po evropskim zemljama čemu doprinose brojni faktori.
– Nema nikakvih preventivnih mera protiv ovih insekata, osim mehaničkih mera zaštite. To podrazumeva stavljanje mrežica na prozore, zatvaranje svih šupljina i pukotina oko prozora i vrata kroz koje se ovi insekti mogu u jesen uvući u stanove. Pošto ove smrdibube ne predstavljaju zdravstveni rizik po stanovištvo, Zavod za biocide i medicinsku ekologiju ne planira njihovo organizovano suzbijanje i uništavanje – zaključuje Ivan Aleksić.
