Ovi insekti iz porodice stenica (kojih ima oko 40.000 vrsta), se mogu naći u šumama širom sveta, ali u zadnje vreme nerviraju Beograđane koji se žale na njihovo prisustvo

 

Stručnjaci iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju naglašavaju da “smrdibube” nisu opasne po život ljudi i da ne planiraju smanjenje broja ovih insekata.
 
Bezopasne su po ljude, a neprijatan miris im je svojevrsna „hemijska“ odbrana od neprijatelja. Izbacivanje smrdljive supstance je oblik adaptacije na izbegavanje predatora. Naime, kada su u opasnosti, ispuštaju neprijatan miris iz žlezda, stavljajući na znanje neprijatelju da su neukusne. Žlezde u grudnom delu jedinke luče supstance iz pora kada su uznemirene – kaže dr Ivan Aleksić iz Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju ističući da izlučena supstanca sadrži jedinjenja cijanida koja daju miris užeglog badema.

Ovi insekti iz porodice stenica (kojih ima oko 40.000 vrsta), se mogu naći u šumama širom sveta. Smrdibube su biljni paraziti koji se hrane biljnim sokovima voća, povrća, cveća, baštenskog i ukrasnog bilja, zbog čega ih uzgajivači smatraju za štetočine. Neke vrste smrdibuba su korisne, pošto se hrane štetnim insektima.

Građani su se i protekle jeseni, kao i prethodnih nekoliko godina unazad, žalili na povećano prisustvo smrdibuba. I pored oštre zime ovo proleće i leto obiluju različitim vrstama insekata uključujući i smrdibube, jer su im vlažno i toplo proleće dali idealne uslove za razmnožavanje. Radi se o smeđoj mramorastoj smrdibubi – naglašava Aleksić dodajući da je ova vrsta predstavlja poljoprivrednu štetočinu.

Stručnjaci kažu da se one u Beogradu mogu pronaći na zelenim površinama, u parkovima i tamo gde ima mnogo drveća. Karakteristično je da probleme sa smrdibubama imaju građani u stanovima na višim spratovima zgrada, ali se smrdibube mogu pojaviti svuda.

U jesen, kada nastupe hladnije noći i jutra, traže pogodan zaklon u kome će neaktivne provesti nepovoljni, hladni period. U ovom periodu, otvoreni prozori na kućama i stanovima privlače smrdibube koje često uleću u njih i traže skriveno mesto – ističe dr Aleksić.

U Zavodu su predočili da je to invazivna vrsta poreklom iz istočne Azije koja se od 2011. godine širi po evropskim zemljama čemu doprinose brojni faktori.

Nema nikakvih preventivnih mera protiv ovih insekata, osim mehaničkih mera zaštite. To podrazumeva stavljanje mrežica na prozore, zatvaranje svih šupljina i pukotina oko prozora i vrata kroz koje se ovi insekti mogu u jesen uvući u stanove. Pošto ove smrdibube ne predstavljaju zdravstveni rizik po stanovištvo, Zavod za biocide i medicinsku ekologiju ne planira njihovo organizovano suzbijanje i uništavanje – zaključuje Ivan Aleksić.