Titlovi na televizijama u Srbiji često su nestručni, pa su dijalozi besmisleni, a sve je više i prevoda u kojima ima više hrvatskih nego srpskih reči.
– Mikelanđelo je oslikao svod šesnaeste kapele u Vatikanu – pisalo je u titlu filma emitovanog pre nekoliko dana na jednoj nacionalnoj televiziji. Mislili su, valjda, na Sikstinsku.
U jednom drugom filmu, umesto da bude prevedeno “Ne predomišlja se”, pisalo je “Ne zebu joj noge”, pišu “Novosti”.
Svakodnevno se na TV ekranima pojavljuju slični “biseri” zato što filmske titlove sve više prevode ljudi koji ne poznaju dobro ni strani, a ni srpski jezik.
Profesionalaca je sve manje jer su honorari skromni, više nalik studentskom džeparcu nego pravoj plati.
– Nekada se znalo ko je za šta obrazovan i ko može da se bavi prevođenjem. Iz tog vremena sećamo se fantastičnih prevoda naših starijih kolega. Autori su bili potpisani na kraju filma. A danas je sasvim drugačije – kaže Dragana Vukićević, izvršna sekretarka Udruženja naučnih i stručnih prevodilaca.
Svako može da ode u Agenciju za privredne registre i otvori agenciju za prevođenje, prijavi se na tender za usluge prevođenja i s najnižom cenom dobije posao. Zamislite kada bi se nestručni ljudi prijavljivali i pobeđivali na tenderima za operaciju mozga. A upravo to se radi sa naučnim i stručnim prevodima – kaže ona.
Dragana se priseća i jednog od prevodilačkih bisera kada junakinja čita “Rat i mir” (War and Peace), a njena replika je prevedena sa: “Čitam Vorena Pisa”.
Mnogo dužu listu prevodilačkih “bisera” ima Slobodan Kozarčić iz Novog Sada koji je od 2010. specijalizovan za prevode serija i filmova. Preveo ih je u tom periodu 650. On je pravi jezički čistunac, a u šali kaže da onog ko mu nađe pravopisnu grešku u prevodu vodi na piće.
On naglašava da su filmski prevodioci veoma loše plaćeni, svega 0,4 do 0,5 evra po minutu filma. Na Zapadu isti posao se čak plaća 17 evra po minutu.
Kozarčić ukazuje i na ogroman problem kablovskih televizija, jer za većinu prevod radi jedna agencija iz Zagreba.
– Ti prevodi vrve od hrvatskih reči i izraza – ‘gledatelj’, ‘trebaš uraditi’, ‘učinkovito’, a posebna poslastica su mi nepostojeće reči i izrazi – kaže Kozarčić.
Tako su, kako kaže, u filmu Gospodin Bin (Mr. Bean) korišćene reči “ajme” i “bok”, a u filmu “Matriks” (Matrix) i “dragovoljno”.
