Konfuzija, haos i strah... ovim rečima opisuju svoju snežnu avanturu, putnici koji su se na Badnji dan iz prestonice uputili ka svojim domovima na jug Srbije.
Iako su nadležni upozoravali na dramatične vremenske prilike na jugu Srbije, niko od putnika koji su se uputili ka porodičnim kućama da proslave Badnji dan nije ni slutio da će se ovo putovanje pretvoriti u noćnu moru, koja je za neke od njih trajala i čitavih 24 sata.
– Znali smo da vremenske prilike otežavaju saobraćaj naročito u okolini Niša pa smo pokušali da saznamo više AMSS-a. Ljubazni sagovornik nam je skrenuo pažnju da ne treba kretati bez preke potrebe. Ipak, znala sam još neke ljude koji su rezervisali mesto u autobusu autoprevoznika iz Vranja, koji svakodnevno vozi putnike na relaciji između prestonice i ovog grada na jugu. Niko od njih se nije dvoumio u vezi sa odlaskom. Takođe, iz sedišta kompanije su potvrdili da se saobraćaj odvija bez prekida te da u 13 sati, na Badnji dan iz Beograda kreću dva autobusa – kaže za Dnevno.rs Jelena Lazović jedna od putnica koja već godinama živi u Beogradu i koja se zaputila da Božić provede sa roditeljima u Vranju.
Putovanje je bilo sasvim uobičajeno i bez velikih poteškoća. Kolovoz je bio suv i čist a vozači su opušteno ćaskali o eventualnom rezervnom planu ukoliko se glasine o blokadi ispostave tačnim.
“Ako je zaista blokiran put, krenućemo preko Žitkovca pa napred ka Gornjoj Topolnici da bismo se ponovo uključili”, govorili su. Kolovoz je sve do Jagodine bio relativno suv, da bismo već kod Paraćina primetili prve ozbilnije smetove i neočišćen sneg. Nije bilo padavina ali je jak vetar zasipao put snegom sa obližnjih njiva – objašnjava Lazovićeva.
A onda je saobraćaj polako postao sve gušći.
– Ispred nas se u jednom trenutku našla kolona vozila, a iz autobusa se nije moglo videti šta se dešava ispred. Pronela se vest da se dogodio lančani sudar, da čiste kolovoz od olupina… ipak jedan od promrzlih policajaca je na poziv vozača prišao autobusu i objasnio da zastoj nema veze sa udesom, već da je odluka o blokadi naređena od strane resornoh Ministarstva, uz objašnjenje da bi eventualna nesreća blokirala saobraćaj. To se dešavalo oko pola 4. Autobus se nalazio ispred isključenja za Aleksinac – nastavlja svoju priču Lazovićeva i priznaje da nije ni slutila da će ostatak Badnje večeri protći tako dramatično.
* Sve fotografije u tekstu su autentične i nastale su tokom pokušaja Jeleninog autobusa da se probije do Vranja.
Noć je počela da pada, a posle dva sata čekanja, vozač se odlučio na radikalan potez.
– Najpre se uz saglasnost drugog policajca koji je bio pod utiskom neverovatne kolone od 10 kilometara, isključio sa autoputa u nameri da krene zaobilaznim preko Topolnice. Ali avaj! I ovaj put je bio blokiran, a pasarela kojom se pruža isključenje zakrčena automobilima i autobusima. Mnogi su već tada poželeli da se vrate za Beograd, ali su vozači odlučili da se sklone na autobuskoj stanici u Aleksincu. A tamo haos.. Ljudi napustili autobuse, sneg i hladnoća, nema prodavnice u blizini… i sve to na Badnje veče – priseća se naša sagovornica.
Noć je već uveliko pala a kako kaže naša sagovornica, rešenja ni na vidiku. Badnje veče, ledeno, niko ne radi i niko ništa ne zna.
Sedeli smo tu satima, sve dok se nije pojavio vozač i rekao da postoji šansa da nas odveze do Žitkovca, sela pored Aleksinca i da tu eventualno uhvatimo voz za Vranje pošto on dalje neće voziti. Ja sam pristala na tu varijantu, više nisam imala šta da izgubim, ali bilo je ljudi koji su odlučili da čekaju i dalje autobus – priča Jelena koja dodaje da ju je od svega najviše užasavala mogućnost da i Božić provede na stanici ili negde zavejana na putu do svog doma.
Autobus sa putnicima koji su rešili da krenu se jedva probio do Žitkovca iako je reč o mestu samo nekoliko desetina kilometara udaljenom od Aleksinca. Noć je već uveliko pala, a Jelena i njene kolege-putnici sapatnici uspeli su da uhvate voz iz Beograda za Vranje.
– Taj voz i po najlepšem letnjem vremenu ne ide brže od 30 na sat, a po kijametu mu je trebalo puna 4 sata. Kada smo konačno stigli u Vranje bilo je već Božićno jutro – kaže naša sagovornica, ali i ističe da joj je u tom trenutku najvažnije bilo da je ipak stigla kući.
Šta je bilo sa putnicima koji su ostali u Aleksincu ne može ni da zamisli.
