Svega pet odsto mladih nema finansijskih problema i može da kupi šta god poželi, a svaka osma mlada osoba nema dovoljno novca da pokrije troškove obuće i odeće.

 

Više od dve trećine mladih u našoj zemlji, starosti od 16 do 30 godina, živi sa roditeljima. U „blagodetima“ produžene adolescencije češće uživaju mladići nego devojke te starosne dobi, a mladi na selu češće žive pod roditeljskim krovom nego mladi u gradu.

U brak stupa tek svaki deseti muškarac u dvadesetim godinama i svaka peta njihova vršnjakinja. Svega devet odsto mladih postaju roditelji pre 30. rođendana. Skoro svaka druga mlada osoba koja je završila školovanje nezaposlena je, pa ne čudi podatak da gotovo dve trećine mladih u Srbiji izdržavaju roditelji, piše Politika.

Ovo su samo neki od upozoravajućih podataka iz studije „Mladi u Srbiji 2015. godine“, koja predstavlja deo međunarodnog projekta pod pokroviteljstvom Fridrih Ebert fondacije i Šel studije o mladima, koji se sprovodi od 2011. godine i uključuje i region jugoistočne Evrope.

Autori ovog istraživanja, prof. dr Smiljka Tomanović i docent dr Dragan Stanojević, sa katedre za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, prilagodili su našim prilikama originalnu metodologiju istraživanja koju je razvio profesor Klaus Hurelman, a prikupljanje anketnih podataka sprovela je istraživačka agencija Sekons od aprila do maja 2015. godine.

Uzorak je činilo 1.186 ispitanika, starosti od 15 do 30 godina u urbanim i ruralnim naseljima Srbije. Politika ekskluzivno objavljuje rezultate ovog istraživanja, koji će javnosti biti predstavljeni narednog meseca.

Komentarišući činjenicu da veliki broj mladih u Srbiji nema nijedan „atribut odraslosti“, Stanojević kaže da naša zemlja pripada tzv. mediteranskom krugu zemalja u kojima se u manjoj meri podstiče samostalnost dece i u kojima mladi kasno napuštaju roditelje i ostaju finansijski zavisni od njih, sa kojima imaju jake emocionalne veze.

Odlaganje roditeljstva je globalni trend prouzrokovan produženim obrazovanjem, nestabilnim tržištem rada i novim stilovima života. Ipak, Srbija se svrstava u red evropskih zemalja sa relativno ranim sklapanjem braka i rađanjem, pokazuju statistički podaci iz 2014. godine.

Nezaposlenost i finansijska nesamostalnost u velikoj meri utiču na odlaganje rađanja.Stopa nezaposlenosti mladih u Srbiji u kategoriji koju posmatra Evrostat (15–24 godine) izuzetno je visoka i iznosi 47 odsto.

To Srbiju, zajedno sa Španijom, Grčkom, Hrvatskom i Italijom, svrstava u grupu evropskih zemalja u kojima je skoro svaka druga radno aktivna mlada osoba nezaposlena“, ističe Stanojević.

Ovo istraživanje otkrilo je poražavajući podatak da mladi u našoj zemlji ne mogu da priušte prosečno 1,46 od šest osnovnih životnih dobara, a to su održavanje doma adekvatno toplim, jednonedeljni plaćeni odmor van kuće, obrok sa mesom, piletinom ili ribom svaki drugi dan, zamena istrošenog nameštaja, kupovina nove odeće i pozivanje gostiju na piće ili obrok najmanje jednom mesečno.

Svega pet odsto mladih nema finansijskih problema, odnosno može da kupi šta god poželi. S druge strane, ne mali procenat njih svedoči da nemaju dovoljno novca ni za hranu.

Čak četvrtina mladih ima svega 25 evra mesečno na raspolaganju za lične potrebe, nešto veći procenat njih ima između 26 i 50 evra, četvrtina mladih ima između 50 i 100 evra, a tek svaki peti mladi čovek mesečno troši preko 100 evra na sebe“, kaže Stanojević.

I ovo istraživanje potvrđuje rezultate prethodnih studija da je mladima najčešći način dolaženja do nekretnine nasleđivanje ili kupovina novcem roditelja, pa tek onda samostalna investicija za koju veoma mali broj mladih ima mogućnosti.