DA LI JE U SRBIJI MOGUĆE BITI MUŠKO?Evo ko su najveće žrtve tranzicije i kakve to posledice ostavlja na društvo

muškarac
pixabay

Pripadnicima jačeg pola u našoj zemlji nije lako. Mlađi teško preuzimaju odgovornost, pa su do 40. godine u produženom detinjstvu. Stariji su neretko bez posla, depresivni, a muževnost im je poljuljana.

 

Ovo je svet muškaraca, pevao je pre pola veka Džejms Braun. Deceniju posle njega, Tina Tarner opisala je kako je teško ženama u muškom svetu. Danas, sa odrednicom “muški svet” složio bi se retko koji pripadnik jačeg pola. Pogotovo ako živi u Srbiji. Još manje bi pristao na ocenu da je ženama teško, dok je muškarcima lako. Jer, imamo “privilegiju” da živimo u svetu u kom nikom nije lako.

Prosečan muškarac u našoj zemlji se svakog jutra budi sa pitanjem da li će uspeti da obezbedi egzistenciju za svoju porodicu. U krevet odlazi sa mišlju da ga sutra opet čeka ista borba. Dane provodi sa osećanjem beznadežnosti, strahom da nije dovoljno dobar, pitanjem koja je tačno njegova uloga u današnjem, emancipovanom svetu. I tako mu život prođe u izgubljenosti, nesigurnosti, čekanju da se sklope kockice… Životarenju. O svojim problemima, brigama, snovima, težnjama, uglavnom ne govori. Jer, muškarci to ne rade. I onda, jednog dana, samo pukne.

Produženo detinjstvo

Psiholog i psihoterapeut Nebojša Jovanović primećuje da je jako teško danas biti muškarac, pogotovo onaj u 30-im godinama. Prema rečima sagovornika “Života plus”, retko koji muškarac danas ima lagodnu poziciju da odmah nakon završetka školovanja može da se zaposli i živi normalno od svog rada. Umesto toga, u nebranom je grožđu – da li da prihvati bilo kakav posao za 30.000 dinara ili da čeka bolju priliku. I neretko, u čekanju mu prođe život.

– Ako živi sa partnerkom, ona mu zamera što ne radi, što onda dodatno utiče na njegovu letargiju i strah od preuzimanja muške uloge. Zato mnogi muškarci ulaze u fazu produženog odrastanja koja traje i do 40. godine, žive sa roditeljima i izbegavaju ozbiljne veze jer se ne osećaju sposobnima da preuzmu odgovornost – primećuje Jovanović.

 

Više je faktora koji doprinose ovakvoj situaciji – od društvene klime do vaspitanja. Prema rečima našeg sagovornika, generacije današnjih muškaraca su odgajane popustljivo, pa nisu spremni za borbu i obaveze.

– Vaspitanje ih je razmazilo, pa nije ni čudo što su zbunjeni kad dođu u situaciju da iz udobnog porodičnog života sa solidnim standardom treba oni da stvore nešto. Uz to, društvo nudi malo mogućnosti. Prva opcija, da rade kao robovi za sitne pare im je neprimamljiva, druga, da smisle nešto svoje im izgleda suviše teško. I tu se zaglave – objašnjava psiholog.

Gubitnici tranzicije

Nije lako ni očevima ovih zbunjenih mladića. Muškarci u šestoj i sedmoj deceniji odrastali su u jednom sistemu, a sada treba da se prilagode novom. Čak i kad uspeju, ne mogu da se odupru ogromnom pritisku, stresu i posledicama koje proizlaze iz potrebe da sačuvaju svoju poziciju.

– Danas je u poslovnom svetu neprekidna borba i muškarci, da bi zadržali rukovodeću poziciju, moraju stalno da se dokazuju jer dolaze mlađi. To onda utiče na nervozu, nedostatak slobodnog vremena, manjak životne radosti – primećuje naš sagovornik.

Još je teže muškarcima koji nisu uspeli da se prilagode novom sistemu. Gubitnici tranzicije, kako ih stručnjaci nazivaju, izgubili su poziciju na poslu, a sa tim im je poljuljana muževnost jer i dalje živimo u društvu gde se od muškarca očekuje da obezbedi egzistenciju.

– Mnogi muškarci su izgubili posao, pa ih izdržavaju žene, što stvara bračne probleme. Oni postaju depresivni, neretko počinju da piju, gube status “glave porodice”. Čak i oni koji su zadržali kakav-takav posao, životare, dolaze kući umorni, iscrpljeni, nije im ni do čega. Veoma mali broj muškaraca je zadovoljan životom. To nije lepa slika, ali je realna – jasan je psihoterapeut.

Postavlja se, onda, pitanje, od koga sinovi da uče kad gledaju očeve koji su ili izgubili bitku sa životom ili su u “mašini”, nervozni i nemaju vremena ni za šta.

– Teško je danas naći model za identifikaciju. Ako je otac nezaposlen, sin može da ode u drugu krajnost, pa da bude radoholičar, a ni to nije dobro. Treba naći sredinu, umerenost između rada i opuštanja. Ali, pošto mladi nemaju odgovor na pitanje “Kako da budem muško, a da ne budem žrtva?”, biraju produženo detinjstvo – primećuje Jovanović.

Ništa ne pada s neba

Studije pokazuju da ni muškarci u inostranstvu nisu bez problema. Stres, izgaranje na poslu, nesigurnost pozicije – problemi su sa kojim se pripadnici jačeg pola suočavaju gde god bili. Ali, naš sagovornik, ipak, ističe bitnu razliku, a to je da u inostranstvu čovek može da živi pristojno čak i ako nije ambiciozan. Kod nas je to jako teško, ali postoji nešto što muškarac u Srbiji može da uradi.

– Da bi se snašao, čovek danas mora da razmišlja više nego nekada, da vidi šta su realne mogućnosti. Ne može stihijski da ide kroz život sa verom da će se nešto već desiti, jer neće. Mora da planira, da sistematski odredi ciljeve, prihvati da će niz godina morati da gradi ono što želi da postigne – opominje psiholog. 

Kad se to ima u vidu, jasan je odgovor na dilemu s početka priče i pitanje sa kojim se mnogi muškarci susreću na startu karijere – da li da rade za 30.000 dinara ili da sede kod kuće.

– Neki kažu da neće da rade za male pare da se ne bi zarobili. To je dobra logika za one koji stvarno nešto pokušavaju, ali oni koji sede kod kuće i spavaju do 14 časova bolje da rade i za 30.000 dinara. Tako će da steknu kontakte, da se upoznaju sa poslovnim okruženjem. Neka to posmatraju samo kao jedan stepenik ka cilju – zaključuje Jovanović.

PORODICA JE NAJVAŽNIJA

Jedna ranija studija je pokazala da blizu 90 odsto muškaraca u Srbiji starosti 25-39 godina veruje da je najbitnija stvar u životu postati otac. Kad je reč o karijeri, skoro svaki četvrti želi da bude svoj gazda, a 86 odsto veruje da je važno uživati u poslu, a ne samo zarađivati dobro. 

ANKETA – ŠTA JE NAJVEĆI PROBLEM MUŠKARACA DANAS?

Slobodan Đačić (67), penzioner

– Starije generacije muči mala penzija i visoki troškovi života. Mlađima su nezaposlenost i nedostatak perspektive najveći problemi iz kojih proizilaze svi ostali. Imam sina koji se nada da će pronaći adekvatan posao kad završi studije, ali situacija nije baš obećavajuća.

Slobodan Ćućula (29), tapetar

– Posao je najveći problem. Ima ga, ali je slabo plaćen. Opet, bolje raditi i za male pare nego sedeti kod kuće jer se tako čovek ulenji. Iako se mnogi moji vršnjaci žale da su problem žene, to nije tačno.

Dušan Čakar (53), pekar

– Kad je egzistencija ugrožena, ništa nije kako treba. Nema posla i novca zbog čega je čovek pod stresom. Kad se to sredi, kad budemo mogli da živimo od svog rada, i sve ostalo će biti dobro.

Dragan Vukelić (41), snimatelj

– Najveći problem muškaraca u Srbiji su žene jer hoće puno svega, a u Srbiji ničeg nema u izobilju. Mada, i muškarci su zahtevni. Muško-ženski odnosi su poremećeni, najgore je što nema više romantike i starih vrednosti.

Nenad Savić (33), preduzetnik

– Ne znam odakle da krenem. Ipak, najveći problem je možda nedostatak prilika za profesionalno i materijalno ostvarenje. To onda loše utiče na psihu, muškarci se povlače, imaju manje samopouzdanja, kvalitet života opada, nestaje životno zadovoljstvo.