Ako ste ikada imali nekoliko minuta apsolutne dosade koje ste proveli u društvu plastične flaše, verovatno ste na njenom dnu primetili trougao sačinjen od strelica i u njemu jednocifren broj.
Čak i vrapci na grani znaju da je trougao napravljen od tri strelice koje idu jedna za drugom simbol za reciklažu. Međutim, da li ste se nekada zapitali šta označavaju brojevi koji su napisani unutar trouglova?
Reč je o kodovima za identifikaciju plastičnih masa koji se još zovu i SPI brojevi za identifikaciju. Oni se ispisuju na plastičnim ambalažama kako bi se znalo od kojeg je tipa polimera plastika sačinjena i koriste se od 1988. godine. Glavni razlog za ovo označavanje plastike jeste omogućavanja lakšeg i bržeg razdvajanja različitih tipova plastike u procesu reciklaže.
Trougao sa jedinicom u centru označava da je reč o PET amabalaži (polietilen tereflalat), dok dvojka označava HDPE (polietilen velike gustine). Broj tri označava PVC odnosno polivinil hlorid koji se retko kad reciklira, dok četvorka govori da je reč o LDPE polimeru (polietilen niske gustine). Ako na nekoj ambalaži naiđete na broj 5 znajte da je to PP (polipropilen), dok broj 6 označava PS (polistiren), a sedmica sve ostale polimere (metakrilat, najlon, polikarbonat…).
Dešava se da broja nema, da se na ambalaži nalazi samo prazan trougao, te je onda reč o generičkim materijalima koji mogu da se recikliraju.
Bitno je znati da SPI broj ne ukazuje na to koliko je teško reciklirati neki predmet, niti koliko je puta plastika već bila reciklirana, već je reč o nasumično odabranim brojevima koji su usaglašeni za ovo kodiranje polimera, te taj broj nikako ne može korisniku “odati” tajnu o štetnosti ambalaže.
